Izvor: Politika, 08.Jun.2013, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erdogan na dva fronta
Demonstranti su ekstremisti, pijandure, teroristi, strani agenti… To su pljačkaši i propalice! Tviter je pretnja! Najbolji primeri laži mogu tamo da se nađu!
Ma, činilo se, iz njegovog ugla, da su svi krivi za protekle dane žestokih antivladinih protesta u Istanbulu i drugim gradovima Turske. Svi, osim vlade i njega lično – Redžepa Tajipa Erdogana.
Svakom izjavom proteklih dana turski premijer kao da je pokušavao da dokaže da prosto ne može da veruje da se neko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uopšte drznuo da tako glasno podigne glas protiv njegove vlasti. Štaviše, prvih dana se činilo da uopšte ne želi da prihvati realnost da su prvi protesti bili spontani bunt malih liberalnih i sekularnih grupa građana koji se, prema anketama koje su sprovedene, nikad pre nisu politički angažovali.
U početku malobrojni demonstranti, koji su želeli da zaštite park Gezi od seče drveća i izgradnje tržnog centra na istanbulskom trgu Taksim, brutalno su od policije napadnuti suzavcem i vodenim topovima. To očigledno nepotrebno korišćeno nasilje bilo je okidač da se protestima priključe hiljade drugih. Štaviše, Erdogan je svakom svojom izjavom samo sipao benzin na već zapaljenu vatru nezadovoljstva na trgu Taksim.
Svaki put kada je prebijene studente i predstavnike srednje klase, koja je u početku činila bazu protesta, nazivao pijandurama i ekstremistima, broj demonstranata se povećavao. Nekadašnji gradonačelnik Istanbula a sadašnji turski premijer je napravio još jednu grešku – demonstrantima, koji se kunu u sekularizam uveden u sekularizam, poručio je da će u spornom parku umesto Ataturkovog kulturnog centra biti podignuta džamija.
Svakim svojim potezom i osornom izjavom, on je samo doprinosio omasovljenju protesta i time omogućio da opozicione stranke, sindikati, i lokalni huligani, baš u tome pronađu šansu za svoje delovanje. Tako su nenasilni protesti postepeno prerasli u nasilje koje potiče sa obe strane.
Iako je poručivao da on nije diktator već „sluga naroda”, kao i da opozicija nije u stanju da ga pobedi u biračkim kutijama, Erdogan je proteklih dana zaboravio da demokratija nisu samo izbori, i da on nije lider samo onih koji su glasali za njega. Što je najgore po njega, celom ovom situacijom i svojim reagovanjem je zapravo uzdrmao sopstvenu vlast. Ali, ne onako kako se čini mnogim zapadnim medijima, koji proteste uglavnom vide isključivo kao borbu islamista i sekularista, tradicionalista i liberala. Ovi protesti nisu uopšte dokaz da je sada odjednom Turska postala većinski sekularna i liberalna. Naprotiv, da se danas održe izbori u Turskoj, Erdoganova islamistička Partija pravde i razvoja bi ponovo pobedila jer je liberalna opozicija razjedinjena.
Međutim, ova situacija ide na ruku tvrdim islamskim konzervativcima u odnosu na koje je Erdogan „sekularan”. Pokret islamskog propovednika Fetulaha Gulena predstavlja, kako tvrde svi upućeniji u zbivanja u Turskoj, moćnu mrežu religioznih konzervativaca koji navodno imaju izuzetno dobre veze u turskom pravosuđu i policiji. Erdogan je do skoro imao njihovu čvrstu podršku, budući da su se zajedno borili da među vojnim generalima i političkom elitom suzbiju borce za održanje Ataturkovog sekularnog zaveštanja. Ipak, islamistička ljubav gulenista i Erdogana raspala se javno 17. aprila ove godine kada se desilo nešto dosad nezamislivo – Gulenov pokret je saopštio da izražava duboku zabrinutost zbog novih restrikcija slobode izražavanja u Turskoj.
Sva je prilika da nije u pitanju njihova posvećena borbu za slobodu štampe, već da je po sredi pokušaj da se zauzda preveliko jačanje Erdoganove moći. U tom kontekstu možda bi trebalo i posmatrati i to da je, za razliku od Erdogana, predsednik Turske Abdulah Gul veoma tolerantno i demokratski reagovao na proteste, priznajući demonstrantima pravo na izražavanje mišljenja mirnim protestima. Upravo miroljubivi Gul je političar kojeg podržava Gulenov pokret i koji u turskim političkim kuloarima važi za mogućeg ponovnog kandidata na predsedničkim izborima 2014. godine na koje navodno želi da se kandiduje i Erdogan, posle promene ustava i uspostavljanja predsedničkog sistema u Turskoj.
U ovim koordinatama, čini se, da su Erdoganu trenutno otvorena dva „fronta” – jedan sa demonstrantima, drugi sa gulenstima. A da ironija bude veća, najveća odgovornost za brutalnost policije prema demonstrantima pada upravo na Erdogana, iako se smatra da gulenisti imaju veliki uticaj na policijske glavešine. Uz glavnog glumca TV sapunice „Sulejman Veličanstveni”, koji se pridružio istanbulskim demonstracijama, čini se, da politički zaplet na Bosforu sve više podseća na spletke iz otomanskih vremena.
Nenad Radičević
objavljeno: 09.06.2013
