Izvor: Press, 28.Okt.2013, 10:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erbasić
I jeste, priznajem, suza zaiskrila u oku. Nisam hteo da plačem pred decom, ali otela se...
I samo mi je jedno bilo na pameti- kud prokleti Amerikanci izarčiše ono: „Mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“, baš bi priličilo istorijskom trenutku da pilot to izgovori po sletanju na Aerodorom „Nikola tesla“, noseći po stjuardesu pod svakom miškom.
Njihov „Apolo“ je samo sleteo na Mesec- naš će „Novak“ leteti na redovnoj liniji: Beograd- Niš- Venera- >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Mala Krsna- Jupiter- Užice- Beograd, sa puš pauzom na tom istom Mesecu.
Hoće, siguran sam, jer onome što Alek dodirne i blagoslovi ni nebo nije granica (i nebo je simpatizer SNS)...
Doduše, to sa krštenjem aviona nisam baš shvatio? Jeste napredna tehnologija, ali ne verujem da se odazivaju na ime kad ih pilot dozove, a i čini mi se, verovatno grešim, ali možda imamo i ponekog znamenitijeg?
Kažem, verovatno grešim, sigurno: Teslu, Pupina, Andrića, Milankovića, Pančića...čuvaju za brze pruge, Nemanjiće smo već izarčili na poštanskim markicama, a „Grand“ svoje adute tempira za prekookeanske linije.
Realno, trebalo je da se zove „Krka“! Jeste već bio u godinama i mučila ga je reuma kada mu je Ikar predložio da zajedno polete ka suncu, ali ipak je živi svedok nastanka aeronautike, a i smerni je koalicioni partner.
Možda već kod sledećeg jeroplana ispraviti nepravdu i nazvati ga „Ceca“, pa onda redom: Cune Gojković, braća Bajić, Keba, Piksi, Ljubinko Drulović, Željko Mitrović, Sulja Ugljanin, ajvar, Evropa, Aca Vulin, Pahomije (čarter za dečije ekskurzije), a za ostale, kako budu pristizali, sačekati ime pobednika „Farme“.
Ima li šta primerenije nego da let za Njujork bude praćen sloganom: „Sa Ekremom sigurno, udobno i brzo do Velike Jabuke“!
Šalu na stranu, sve je to lepo, i ne kudim ono što je valjano, već prostački populizam, u kojem su ovi za tek nešto više od godinu dana odmakli dalje od Tadića u bratel majici, sa šakom jalove zemlje u ruci koja rađa čim je Bota proseje kroz prste; Đilasovog pilona od kojeg se s Meseca više ne vidi Kineski zid; Đelića sa tetkom i kaučom u „jugu“; Šutanovca kako ispraća u mirovne misije čete vrhunskih nosača metli, džogera i pelena za odrasle; pa čak i Slobine kontraminitinge sa 18 miliona posetilaca i telegrama podrške koje su pisali čak i nepismeni.
No, učili su od najboljih, a valjda je i sevap da učenik prevaziđe mentora!
Ovi jesu, mašala!
Onomad su nas isti ubeđivali da smo pobedili NATO, zagledani u slobodarsko nebo. Danas pokazuju na to isto nebo, šetajući avion ko vola oko stola...
Ista emocija, isti uzdasi, ista suza nakvasi lice, samo oni nisu isti.
Naše je samo da poverujemo u to i udobno se smestimo- sa puš pauzom na Mesecu...
