Izvor: Blic, 27.Apr.2013, 21:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Epidemija raka u Južnoj Americi
Latinska Amerika suočena je sa epidemijom raka, upozorili su juče naučnici i apelovali na hitne mere kako bi se smanjilo korišćenje duvana i gojaznost, a sredstva uperila ka borbi protiv kancera.
Istraživači su na konferenciji Latinoameričke kooperativne grupe za onkologiju (LACOG) objavili rezultate revolucionarne studije o nizu slučajeva raka u regionu, preneo je “Njuz internešenel”.
Studija ukazuje da u svakih 22 slučajeva raka umre oko 13 osoba u regionu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i poredi te brojke sa Sjedinjenim Američkim Državama, gde je 13 smrti u svakih 37 slučajeva, te Evropom, gde umre oko 13 od 30 pacijenata.
Procenjeno je da će do 2030. u Južnoj Americi i na Karibima biti dijagnostikovano 1,7 miliona slučajeva raka, a da će godišnje od te bolesti umreti više od milion ljudi.
Naučnici navode da je glavni razlog tome što je mnogim ljudima dijagnostikovan rak tek u kasnoj fazi, kada je bolest teže lečiti i kada je smrt verovatnija.
-Želimo da podstaknemo sve ljude na akciju… Rak će postati pretnja broj 1, a mi verujemo da je mudro investirati više i raspodeliti sredstva (za borbu protiv bolesti) jednako u čitavoj zemlji – izjavio je na konferenciji za novinare vođa istraživanja Pol Gos, sa Harvarda.
Američki naučnik je ukazao da, iako mnoge regionalne vlade imaju planove za kontrolu raka, nedostaje im implementacija. On je takođe istakao da se premalo sredstava uliva u budžet i usmerava iz njega u te svrhe.
Istraživač Eduardo Kazap, član izvršnog komiteta argentinskog Nacionalnog instituta za rak, naveo je da u Južnoj Americi ima 1,2 miliona obolelih od raka, što čini 10 odsto slučajeva u čitavom svetu.
-Od tih 1,2 miliona slučajeva, čak 60 odsto obolelih je iz svega dve zemlje – Meksika i Brazila, ekonomskih motora regiona – dodao je on.
Kazap je rekao da rak nije problem bolnica.
-Problem je okolina, gradovi u kojima živimo, hrana koju jedemo, vazduh koji udišemo – istakao je Kazap, pozivajući vlade na veću političku volju za suprotstavljanje ovoj bolesti.
Britanac Dejvid Kolingridž, urednik vodećeg medicinskog žurnala “Onkologija pod skalpelom” (The Lancet Oncology) pozvao je na masovnu akciju protiv rastuće pretnje, navodeći da se za samo 15 do 20 godina možemo naći u katastrofalnoj situaciji.
Naučnici su u studiji istakli da su latinoameričke zemlje uperile sredstava na prevenciju i lečenje infektivnih bolesti, dok trošenje na nezarazne bolesti, poput raka, ne drži korak s tim.
“Međutim, rak je bolest ljudi u godinama, a istraživači procenjuju da će do 2020. više od 100 miliona ljudi u Južnoj Americi biti starije od 60 godina”, navodi se.
Naučnici su istakli da rak trenutno košta region četiri miljarde dolara godišnje, a u te troškove ne spadaju samo lečenje i lekovi, već i uticaj bolesti na posao i privređivanje ljudi.
“Ti troškovi će rasti ukoliko vlade sada ne preduzmu koordinisanu akciju da zaustave nadirući udar raka u region”, upozorava se u studiji.
“Mnogi ljudi širom regiona, posebno iz siromašnih, ruralnih ili domorodačkih zajednica, imaju slab, ili uopšte nemaju pristup zdravstvenim službama za borbu protiv raka, a ovaj problem je pogoršan niskim i veoma nepravično raspodeljenim sredstvima za zdravstvo u većini južnoameričkih zemalja”, navodi se.
Drugi problem je što više od polovine latinoameričke populacije – 320 miliona ljudi – ima neadekvatno ili nikakvo zdravstveno osiguranje.
Naučnici su ukazali da vlade mogu da smanje stopu obolelih od raka po relativno niskim troškovima, ohrabrujući ljude da ostave cigarete, izbegavaju dim od kuvanja, smanje konzumiranje alkohola i pridržavaju se zdrave ishrane i vežbi.
U studiju je bilo uključeno 72 ljudi, a trebala je godina dana da se sastavi.
Rak među liderima regiona
Među poznatim ličnostima u regionu koji su oboleli od raka su preminuli predsednik Venecuele Ugo Čaves, brazilski predsednik Dilma Rusef, lider Paragvaja Fernando Lugo, bivši predsednik Brazila Luis Injasio Lula da Silva, a ne treba zaobići ni kubanskog lidera Fidela Kastra.
Argentinskoj predsednici Kristina Kirhner u januaru prošle godine je uklonjena štitna žlezda, nakon što joj je dijagnostikovan rak. Kasnije se, međutim, ispostavilo da je dijagnoza bila pogrešna.
Podsećamo da je sadašnji predsednik Venecuele Nikolas Maduro za Čavesovu smrt optužio “istorijske neprijatelje domovine”. On je istakao da se i Jaser Arafat, bivši palestinski lider, takođe borio sa tom bolešću.
Sam Ugo Čaves je jednom spekulisao da Sjedinjene Američke Države imaju “oružje za rak”, nakon što je 2011. otkriveno da pati od ove bolesti.
-Zar bi bilo tako čudno da su napravili tehnologiju koja širi rak i kojoj nećemo znati ništa u narednih 50 godina? Fidel mi je uvek govorio: “Čaves, čuvaj se. Oni su razvili tehnologiju. Veoma si neoprezan. Pazi šta jedeš, šta ti daju da jedeš… Mala igla i ubaciće ti ko zna šta” – naveo je tada Čaves.
“Glas Rusije” je pre mesec danas pisao kako rak ne samo što se širi među liderima Južne Amerike, već napada upravo one koji su protiv američke politike.
Najčitanije SADA:
.jpg)
