Izvor: RTS, 12.Maj.2020, 06:06
Epidemija prodrmala i stranke i teme u predizbornoj kampanji
Po svoj prilici, narednih 38 dana kampanje biće potpuno suprotni od onih na koje smo navikli. Pretpostavlja se da će izostati terenski rad, kampanja od vrata do vrata, tribine.
Analitičari smatraju da će zato političke stranke morati za kratko vreme da urade dve stvari - promene agendu, ali i komunikaciju.
"Moraće da iskoriste ono što nudi internet kako bi na neki način simulirali interakciju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa biračima. Nažalost, sva je prilika da ono što imamo da vidimo nam sugeriše da ćemo mi imati vrlo emotivnu kampanju, vrlo tenzičnu kampanju, kampanju u kojoj će se različiti događaji smenjivati manje-više svakog dana. Bilo bi dobro ako bi postojala dovoljno velika politička odgovornost svih da na neki način podvuku crvene linije preko kojih se neće prelaziti", navodi Bojan Klačar iz Cesida.
RIK je označio start druge četvrtine. Kada je reč o odnosu stranke - birači, svaka partija suočava se sa posledicama virusa. Naprednjaci, koji kampanju baziraju na javnim skupovima, dok deo opozicije koji je najavio izlazak mora da promeni sve ono sa čime su ušli u kampanju početkom marta.
Dva meseca epidemije uzdrmala su čvrstu odluku koalicije za bojkot. PSG se u međuvremenu predomislio. Upitna je i odluka stranke Borisa Tadića. Polemika je počela posle njegovog predloga da se formira lista bojkot.
"SzS se raspao. Ja predlažem da nastavim ideju bojkota, da produbimo bojkot, da budemo još veći bojkotaši nakon izbora i da iznenadimo Vučića, da iznenadimo sve koji hoće da sarađuju sa Vučićem i onda idu predsednički izbori", rekao je lider SDS-a Boris Tadić.
Sa druge strane, stranke Dragana Đilasa i Boška Obradovića čvrste su u odluci da izbore 21. juna ipak preskoče.
"Izvesno je da postoje brojna neslaganja u svim tim strankama, izvesno je da oni vide na različite načine kako se treba ponašati u ovoj kampanji ali se čini zapravo da nijedan stranka u SzS nije spremna da na sebe preuzme odgovornost one stranke koja će da naruši jedinstvo bojkota", naveo je Đilas.
I prethodna i iskustva zemalja regiona govore da bojkot najpre utiče na izlaznost.
"Može da smanji izlasnot, može da pojača motivaciju drugih. Međutim kod nas je zakon takav da ne postoji neki zakonski prag oko izlaznosti. Dakle, ovde oko tog prihvatanja izbora, ako posmatramo samo tu izlaznost, ključno je šta će reći faktori koji su relevantni. Ako uzmemo iskustvo iz regiona, sećam se jako niske izlaznosti na referendumu u Sverenoj Makednoniji, svi ti izbori su bili prihvaćeni od međunarodne zajednice", objašnjava Marko Uljarević iz IPSOS-a.
Analitičar Boško Jakšić navodi da na izbore treba izaći.
"A da li će oni biti legitimni i da li će ih Evropa legitimizovati, nema velike sumnje da hoće, jer Evropa je i do sada govorila vrlo jasno da je protiv bojkota da se treba boriti, da je parlamentarni život ono što je bitno za demokratiju", dodaje Jakšić.
Devet izbornih lista proglašeno je za 12 dana kampanje. Kako će izgledati konačna izborna lista znaćemo deset dana pred izbore.
.jpg)
