Izvor: Blic, 13.Nov.2013, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Enkeova kometa proći će pored Sunca pre ISON
Dok naučni svet iščekuje proletanje “komete veka” pored Sunca, još jedna “repatica” će proći blizu naše zvezde, nedelju dana pre ISON-a, piše “Spejs”. Enkeova kometa
Reč je o Enkeovoj kometi, koja se, pored Halejeve, smatra “postojanom” među kometama. Ove godine, ona će proći na najmanjoj razdaljini od Sunca, takozvana tačka perihel, 21. novembra.
Ova kometa će 17. oktobra proći na 72,4 miliona kilometara od Zemlje, a 21. novembra proleteće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kroz Merkurovu orbitu, na udaljenosti od 50,5 miliona km od Sunca.
Kad komete dosegnu perihel u novembru, decembru ili januaru, dobra su meta za posmatranje sa severne hemisfere. Kada su u najbližem prolasku pored Sunca u maju, junu ili julu, veoma ih je teško, nekad i nemoguće videti severno od ekvatora, ali se mogu dobro videti sa južne hemisfere.
Enkeova kometa ima najkraći zabeleženi orbitalni period – ona za 3,3 godine napravi krug oko Sunca. Njena orbita je stotinama godina ostala manje-više nepromenjena, zahvaljujući tome što se ova kometa ne približava gasnom džinu Jupiteru koliko neke druge periodične komete.
Istorija Enkeove komete proteže se unazad više od dva veka. Prvi ju je video francuski astronom Pjer Mešen, 17. januara 1786.
Zahvaljujući njenom orbitalnom periodu, tokom kojeg obiđe tri kruga oko Sunca u intervalima od 10 godina, ponovo ju je slučajno videla Karolina Heršel 7. novembra 1795. Kometa je tada bila 38,6 miliona kilometara udaljena od Zemlje, ali je Karolinin brat Vilijam zabeležio da ju je video bez optičkih pomagala.
Jedan neimenovani astronom uporedio je sjaj komete sa galaksijom Andromedom. Kometa je bila vidljiva tri nedelje pre nego što je nestala u sumrak.
Prošlo je još 10 godina, kada je opet viđena u jutro 20. oktobra 1805.
Enkeova kometa prošla je neviđena kroz Sunčev sistem tri puta pre nego što je njeno proletanje opet zabeleženo, 1818, kada ju je 26. novembra video Žan Luj Pons, francuski astronom. On nije znao da je isti objekat prethodno viđen 1805.
Tek kada je Johan Franc Enke, tada 27-godišnja, razradio njenu orbitu, postal je jasno da je ista kometa viđena 1786, 1795, 1805. i 1818. godine.
Enke je predvideo da će kometa sledeći put dosegnuti tačku perihelia 24. maja 1822, što se i dogodilo. Njegova prognoza je bila tako precizna da su astronomi kometu nazvali Enkeovom.
Međutim, Enke je do smrti odbijao da preuzme zasluge za otkriće komete, koja do danas nosi njegovo ime. On je uvek insistirao da je samo izračunao njenu orbitu i zvao ju je Ponsovom kometom.
Od tada se prolazak komete redovno prati. Enkeova kometa je fotografisana u najdaljoj tački od Sunca, takozvani afel, prvo u septembru 1913, potom u avgustu 1972.
Kometa je prošlog aprila bila u afelu, na udaljenosti od 613 miliona kilometara od Sunca. Ona se sada kreće ka našem okruženju, gde će 17. oktobra proći na 72,4 miliona km od Zemlje, da bi 21. novembra prošla najbliže Suncu.
Otkako je otkrivena 1786, ovo je njen 62. zabeleženi “povratak”.
Kako je videti
Nažalost, Enkeova kometa neće prirediti spektakl kakav se očekuje od ISON-a.
Da bi se videla potreban je teleskop, ili bar jak dvogled. Ova kometa retko razvije primetan rep. Sa kratkim orbitalnim periodom i stotinama, ako ne i hiljadama prolaska pored Sunca, ona se verovatno “istrošila” - do sada je većina njenog leda verovatno već uvelike isparila.
Enkeova kometa trenutno se nalazi u sazveđžu Device, kroz koje će putovati sledećih 10 dana, a sjaj joj je magnitude 7 (što manja magnituda, to sjajniji objekat – prag za vidljivost golim okom je 6,5). Lako se može videti dvogledom, najbolje je tragati za njom nekoli sati pre izlaska Sunca, a pogled uperite nisko ka istoku-jugoistoku.
Nekoliko dana nakon 21. novembra Enkeova kometa će biti nekoliko stepeni severno od ISON-a, nakon čega će nestati.
Najčitanije SADA:
