Izvor: Blic, 23.Mar.2011, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Engleska kraljica ostala bez stabla
Beograd je nekad bio svet... Ugledne goste, svetske državnike i kulturne radnike najvećeg formata – pisce, reditelje, glumce... dočekivao je kao srdačni ali posetiocima ravan domaćin. Bilo da su dolazili u pojedinačne posete ili da su učestvovali na međunarodnim skupovima, svi oni odlazili su – prema njihovim sopstvenim svedočenjima – sa najboljim utiscima. A Beograd je gospodski, bez euforije, tek s osmehom, primao te komplimente kao nešto što se, kad je on u pitanju, podrazumeva.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Posle su došli ratovi, sankcije, godine propadanja, pa su počeli da nas zaobilaze u širokom luku, ako već nisu dolazili da lupaju šakom o sto i prete. Tek tokom poslednje decenije Beograd se ponovo uči gostoprimstvu i navikava na posete visokog nivoa... A svedok svih ovih mena je Park prijateljstva na Ušću, jedinstven u Srbiji.
U parku koji se prostire na 14 hektara na mestu gde se rukavac Dunava susreće sa Savom, nalazi se 249 stabala koje su strani državnici zasadili prilikom posete Jugoslaviji i Srbiji.
Nastao je 1961. godine na inicijativu i predlog Pokreta mladih gorana Beograda, u znak obeležavanja Prve konferencije šefova država i vlada nesvrstanih zemalja, i prvo stablo – piramidalni hrast – posadio je predsednik te organizacije. U vreme samita nesvrstanih, visoki gosti zajedno sa domaćinom Josipom Brozom Titom zasadili su 28 stabala i formirali aleju koja predstavlja "kičmu” parka. Poslednje veliko sađenje u Parku prijateljstva bilo je septembra 1989. godine, ovog puta za vreme Devetog samita nesvrstanih, a poslednje stablo u SFRJ posadio je rumunski predsednik Jon Ilijesku. U međuvremenu, svoje stablo u parku ostavili su Leonid Brežnjev, Džimi Karter, Gorbačov, Makarios, Kastro, Gadafi... kraljica Elizabeta Druga, državnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost Leopold Sedar Sengor i mnogi drugi, od kojih je neke vreme gurnulo u zaborav, a neke upisalo u večitu knjigu naše civilizacije.
Uz ploču engleske kraljice nema stabla
Sibirski bor je 8. jula 2010. godine posadio Ivo Josipović, a poslednja je to učinila zamenica gradonačelnika Beča Renata Brauner. Božo Savić i Jovica Radovanović, radnici "Gradskog zelenila”, juče su nasipali rondele novom zemljom za prolećno sađenje cveća. Bez dvoumljenja su znali raspored većine stabala, pa su neupućenom posetiocu mogli da posluže i kao vodiči, kojih inače, uprkos karakteru ovog parka, nema.
Park prijateljstva, inače, ima administartivni status uređene zelene površine i održava ga JKP „Zelenilo Beograd". Briga je očigledna, jer je ovaj veliki prostor dosta čist, klupe su cele i ofarbane, a staze uređene. Ipak, protiv prirode se ne može: pored kamene ploče s imenom američkog predsednika Džeralda Forda stoji bor koje je neki jak vetar opasno iskosio, dok je ploča engleske kraljice usamljena – unaokolo nema stabla koje bi moglo da joj pripada. Duhu novog vremena koje je dovelo Rolingstonse treba pripisati i 12 sadnica ograđenih velikim žutim nezgrapnim zvezdama koje su raspoređene ukrug. To je simbol odanosti Srbije Evropi. A kad mogu Rolingstonsi, što ne bi i Ivan Ćurković i Radmila Hrustanović, koji su se, izgleda, provukli uz Žaka Roga...
„Lep je ovaj park, i vredan...”, kaže penzioner Ivan Miljković (83) koji njime svakodnevno šeta. Ipak, smatra da su ranije metalne table sa imenima darodavaca, onako uspravne, bile bolje rešenje. I smeta mu što je sada dozvoljeno uvođenje pasa. Koji, kao što se zna, prema drveću nemaju nikakvo poštovanje, čak ni kad su ih posadile krunisane glave.
Vatra ugašena
Spomenik „Večna vatra”, koji je dva dana posle prve godišnjice završetka NATO bombradovanja podignut na inicijativu Mirjane Marković, sa njenim patetičnim tekstom na postolju, nalazi se na kraju aleje platana. Devastiran 5. oktobra, danas je okrečen, a tekst M. Marković uklonjen. Vatra ne gori.
