Izvor: RTS, 25.Nov.2009, 08:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Energetski efikasno stanovanje
Rasipanje energije u Srbiji obrnuto je proporcionalno njenoj ceni. Koliki značaj Nemačka pridaje energetskom sektoru ilustruje podatak da je, od 2000. godine, od 870 miliona evra koje je investirala u Srbiji, gotovo polovinu izdvojila za energetiku.
Najbolja energija je ona koja se ne troši. U razvijenim evropskim zemljama to su davno shvatili pa se tako, godišnje, po kvadratnom metru u Nemačkoj troši manje od 50 kilovatčasova, na nivou EU oko 100, a u Srbiji više od 200 >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kilovatčasova po metru kvadratnom.
"Zgradarstvo u Srbiji najveći je potrošač finalne energije, 40 do 48 odsto, što znači da tu postoji veliki potencijal za povećanje energetske efikasnosti", rekao je Dimitrije Lilić, samostalni savetnik za energetsku efikasnost u zgradarstvu u Agenciji za energetsku efikasnost.
Kada kupujemo stan ili kuću, pored tražene veličine, najbitniji su nam izgled, lokacija i, naravno, cena nekretnine. Ne obraćamo pažnju na ono što nas čeka po useljenju, poput troškova grejanja i električne energije. U Nemačkoj, kupcima je najbitnija energetska efikasnost.
Žarko Mijailović, predsednik Ashaus grupe iz Nemačke kaže da se danas 99 odsto Nemaca raspituju u vezi s energijom.
I u Srbiji je nedavno, usvajanjem Zakona o planiranju i izgradnji, uveden sertifikat, poznatiji kao pasoš energetske efikasnosti zgrade. Bez tog sertifikata, koji bi konačno trebalo da uvede red u potrošnju energije, neće moći da se dobije upotrebna dozvola.
"Ako kupujemo stan u Knez Mihailovoj, znamo da on ima neku svoju cenu zbog lokacije, međutim, na hlađenje i grejanje može da se potroši i do trećine same investicione vrednosti tokom korišćenja stana. Zato je važno da budu kvalitetni fasada, prozori, grejanje", kaže Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske komore Srbije.
Zato je izgradnja energetski efikasnog objekta nešto skuplja, ugrađuju se najsavremeniji termoizolacioni materijali, kvalitetna stolarija.
U Nemačkoj, oni koji žele da žive u jednoj takvoj kući koja koristi alternativne izvore energije, imaju veliki izbor. Samo na izložbenom prostoru u Minhenu, možete da birate u ponudi šezdesetak proizvođača.
Žarko Mijailović kaže da u Nemačkoj postavljanje takve kuće traje jedan dan, a unutrašnji radovi 2-3 meseca i navodi da kuća od skoro 170 kvadrata košta 300 hiljada evra, bez zemljišta.
Ulaganjima do ušteda
Iako je ovako nešto samo san za mnoge u Srbiji, treba znati da se i manjim ulaganjima u stanovima u kojima živimo, mogu štedeti i energija i novac.
Velika naselja zidana pre 40 ili 50 godina nisu energetski efikasna, kaže Šumarac i dodaje da je veoma važno da se fasade rekonstruišu i da se prozori zamene kvalitetnim.
"Posebno će to biti važno kad se uvede plaćanje po potrošnji, svako će imati inetres da ugradi dobre prozore, da izoluje stan, jer će manje plaćati grejanje i hlađenje, tu treba da pomognu država i banke", rekao je Šumarac.
U Nemačkoj, kupovina energetski efikasne kuće, koja će vam se kasnije i ekonomski i ekološki isplatiti, podrazumeva državne subvencije, ili otpis dela poreza.
Tamo se decenijama podiže svest stanovništva o značaju takve gradnje, država izdaje mnogo časopisa koja se isključivo bave tom temom, ili finansijki pomaže specijalizovane tv emisije.
Tako nešto, u medijima u Srbiji na nivou je statističke greške, pa ne čudi što o tome veoma malo znamo.
U firmi Ashaus, koja se proizvodnjom energetski efikasnih kuća bavi i kod nas, kažu da veliki problem predstavlja i nedostatak školovane, kvalitetne radne snage.
"Problem je što je to dugoročan proces, da bismo iškolovali jednog radnika treba nam nekoliko godina, 2 godine da završi zanat i 2 godine da bude majstor. Do tada, moramo da uvozimo radnu snagu koja će ih obučavati, da bi naša proizvodnja zaživela neophodnim tempom", kaže Mijailović.
Neodgovarajući evropski standardi
Da bismo se jednog dana bar približili razvijenoj Evropi, nemački privrednici svoje višedecenijsko iskustvo u toj oblasti prenose srpskim kolegama. Prilika za to bio je i nedavni susret u Industrijskoj i trgovinskoj komori u Minhenu. Uglavnom nas kritikuju zbog toga što nemamo uređen sistem, koji bi strane firme prepoznale i razvijale svoje poslovanje u Srbiji.
"Regulativa dosta kaska za evropskom. Kod nas se grade veliki kompleksi u koje se ugrađuju materijali koji nisu loši, ali ne odgovaraju evropskom standardu", rekao je Bojan Predojević, Profajn, Beograd.
Mihael Smit, izaslanik nemačke privrede u Srbiji kaže da se ovde krediti ne sufinansiraju u oblasti energetske efikasnosti.
"Vlada Srbije pomaže potrosačke kredite, kola, elektronske uređaje... Možda je pametno da te subvencije koriste za kredite za energetsku efikasnost, jer to dugoročno povećava konkurentnost srpske privrede", rekao je Smit.
Čak i da izvor energije nije ograničen, da imamo pouzdan sistem snabdevanja i stabilne cene, ne bismo smeli da zanemarimo lokalno zagađenje vazduha i klimatske promene.
Posle velikog samita o klimi, sledećeg meseca u Kopenhagenu, treba očekivati da će sve zemlje, na osnovu međunarodnog sporauma, morati da smanje štetne emisije. Kako je za to potrebno vreme, pripreme bismo već morali da ubrzamo, da prihvatio tuđe navike, a svoje ostavimo u prošlosti.
"Prošla su vremena kada smo mogli da uključimo TA peć na trojku i da otvorimo prozor. Kada smo došli u hotel u Minhenu, videli smo da su radijatori hladni. Pametan svet štedi, zavrne ventil kad izađe iz sobe", kaže Šumarac.
Štednji energije, građani Nemačke uče se već šest decenija. Ta tema posebno je dobila na značaju u vreme energetske krize, 70-ih godina prošlog veka.
"Pre energetske krize nismo toliko vodili računa o štednji. Početkom 80-ih, Partija Zelenih uvrstila je energetsku efikasnost u svoj program i još više naglasila tu priču. Tek tada se stvorila svest o štednji, a sve to zapisano je u Uredbi o uštedi energije", rekao je Aleksandar Hoekle, Industrijska i trgovinska komora u Minhenu.
Prošle zime, posle gasne krize, austrijski stručnjak Ginter Lang zahvalio se Vladimiru Putinu što je zavrnuo slavine gasa na dve sedmice i tako, na najbolji način, pokazao javnosti koliki je značaj izgradnje objekata koji troše malo energije.
