Izvor: Vesti-online.com, 26.Sep.2015, 06:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Endehahaha!

Zamislite scenu kao iz "Okupacije u 26 slika" u kojoj hrvatski policajac ulazi u autobus i iz njega izvodi ženu sa srpskim pasošem. Žena je, inače, krenula za Karlovac, odakle je, pretpostavljam, počišćena tijekom slavnih KRVatskih akcija protiv nejači, za šta su se specijalizovali vekovima se krijući pod skutima jačih i hrabrijih od sebe.

Akciju kodnog imena "zabranjeno za Srbe, Židove i pse" vode, gle iznenađenja, osobe čisto hrvatskih prezimena, izvesni Milanović >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i još izvesniji Ostojić. Rasno čisti kao kučići mešanci koji vrebaju iza kontejnera ne bi li se dokopali nečije noge, jer do viših delova ne dosežu, uprli su sve snage da dokažu da su veće Kolinde od Kolinde i crnji od Karamarka. I, da vidiš, dosta im dobro ide!

Lako je nama sa Tompsonom, Glavašem i ostalim osvedočenim ustašama, ali nas ovi musavi lajavi mešanci nekako uvek iznenade. Sve mislimo - dobra kuca, neće ona - kad sevne očnjak iz potaje. Treba dokazati da si švapski ovčar, doga, ili bar šnaucer, a ne obična seoska džumara podvijenog repa.

Ej, EUropa smo mi, endehahaha!, likuje veseli Zoki koji mlatara kao ona stvar po samaru, da je čak i Vučiću bilo neprijatno da mu odgovori. Bilo je kod Zokija i "bre", i "šaraj malo, brate", duhovit momak, vidi se da je u njemu još ostalo srpske krvi, nije bila baš kompletna transfuzija direktno iz čiste kroatske vene.

Iskreno, nije mi se Sloba ogadio što je ratovao, nego što rat nije dobio i što je pod srbosjekom ostavio stotine hiljada sunarodnika, sve zarad uzaludne ambicije da večno ostane garant balkanskog mira. Umesto prestola, dobio je neudobnu stolicu u Hagu, a oni posle njega nasledili su očigledno nezdravu ambiciju da budu balkanski lideri.

U takvim snovima nije bilo mesta za košmare prognanika iz Hrvatske, odavno otpisanih i zaboravljenih zarad dobrosusJedstva. Ušle su u Srbiju i Rode, i Idee i odskora hrvatski Merkatori, ali u suprotnom pravcu tek poneki ostareli i očajni Krajišnik, rešen da na rodnom zgarištu bar umre.

Zažmurili smo, misleći da je nova Endehazija tamo negde daleko, a ona nam je zakucala na vrata, u vidu namrgođenih kroatskih redarstvenika koji u autobusima odvajaju nepoćudne.

Falili su samo čekić i ekser u glavu, a nož u oko, kao u strašnom, ali nažalost istinitom filmu Lordana Zafranovića.

Kroatski veleposlanik u Beogradu odbio je prekjuče da primi protestnu notu, zgranut što je Srbija (ispravno) zaključila da aktuelni fašizam na granici opasno miriše na Pavelićevo vreme i njegove zakone, koji su vodili samo u dva pravca: u jamu, ili u Jasenovac.

Pojaviše se odnekud i takozvani glasovi razuma, opaskom da, eto, veliki zakuvaju, a mi mali se razračunavamo i plaćamo tuđe cehove. Sve bi to bilo na mestu da je taj obračun stao na kamionima i već ucrvljalim jabukama, da iz vrhuške u Zagrebu nije provalio dugo suzdržavani ustašluk. Evropa je reagovala onako kako smo i očekivali: čedo Četvrtog rajha i brutalno napadnuta Srbija stavljeni su u istu ravan, a Zagrebu je poručeno da slobodno piša po nama, ali da ne šara mnogo, da ne bi prskalo i preko šengenskih granica.

Razmaženo i retardirano dete Evrope, tradicionalno naviklo da nasrće na nejač, ponovo su pod skute prigrlili moćni i bahati. I ovog puta će, kanda, proći bez kazne za sve svoje svinjarije.

Možda su onomad, pobeđeni, ali ne i poraženi, Hrvati izašli iz Endehazije. Ali, Endehazija iz njih - nikad.

Nastavak na Vesti-online.com...