Izvor: Politika, 31.Mar.2013, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eminema sluša stalno, a roditelje povremeno
Zavirili smo u život i u sobu Une Kozić, jedanaestogodišnje „Džoan Rouling” iz Beograda, koja spava s knjigama i sanja male veštice
Daleko od toga da Ćopićev roman „Doživljaji Nikoletine Bursaća” ne pripada sjajnoj riznici dečje književnosti, ali taj dobroćudni džin s puškomitraljezom, koji je tamanio Nemce i domaće izdajnike po Romaniji, više nije svet današnjih klinaca.
„Družina Pere Kvržice” je takođe klasika dečje literature, ali samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ako se mi, matori, osećamo decom.
Hari Poter umesto hajduka
A ova naša deca, poput jedanaestogodišnje Une Kozić, smeđokose devojčice iz centra Beograda, više vole Harija Potera i ostalu čarobnjačku družinu, nego olinjalog, brkatog hajdučinu, za koga Una tvrdi da je sedeo u klupi s njenim ocem i prepisivao od njega matematiku. Ili beše obrnuto?
Neobična je devojčica mala Una. Pre godinu dana počela je da piše roman! Pravi, pravcati, na 230 strana! Uglavnom je pisala krišom, noću, sedeći za kompjuterom, što je njene roditelje, poznate beogradske novinare, nateralo da postanu samouki hakeri.
Tako su mama i tata na bezobziran način ušli u magični svet koje je njihovo dete stvorilo u izmišljenoj zemlji Etvaji, gde caruje zla veštica Frulejna, koja bi da zagorča život finom, čarobnjačkom društvancetu, smeštenom u školi za veštice Venderendi.
Ali ta dečurlija iz Unine mašte pripadaju svetloj strani moći: Maleha, Kasandra i Fred traže magični prsten, upadaju u razne zamke, prolaze kroz uzbudljive avanture, dok ih na tom putu prate bezglavi konji, jednorozi i ostala čudesa, posipana čarobnim praškom…
Kraj knjige „Društvo malih veštica” je otkačen, a Una je – sasvim ozbiljna.
Uostalom, hajde da vidimo kako izgleda romanopisac, ili spisateljica, učenica petog razreda Osnovne škole „Starina Novak” koja je, pre neki dan, kao matora, potpisivala knjigu svojim čitaocima, na prvoj zvaničnoj promociji svoje knjige u „Narodnoj knjizi” u Cetinjskoj ulici?
Proglas na vratima
Na vratima njene sobe ispisan je čitav proglas koji sadrži pravila ponašanja, koja važe kada se zakorači u taj dečji mikrosvet: od toga da je njena soba – njen haos, do saveta da se ne otvaraju fioke jer mogu da eksplodiraju. I, jedna preporuka: ako te ujede pauk, ne uzvraćaj. Drugi se teško nabavlja!
– Pisala sam roman nekoliko meseci. Malo noću, malo danju. I o tome nikome ništa nisam pričala, osim najboljim drugaricama i drugovima. Pročitala sam sve delove „Harija Potera”, prvo na srpskom, pa u originalu. Odgledala sam sve filmske nastavke „Potera” i odlučila da probam i ja – priča Una o nastanku svog književnog prvenca.
Njena generacija, odrasla na jeziku SMS-ova, Fejsbuka i Tvitera, ne voli da čita knjige. Ali Una čita! I spava s njima! Ispod njenog pokrivača, umesto jastuka – nalazi se gomila dečjih romana, priča i bajki.
Zašto, dete, deca ne čitaju knjige?
– To što nude nije zanimljivo. Zašto je lektira dosadna? Samo je Tom Sojer zanimljiv. Ali nisam gledala film. Ja bih uvela Harija Potera u obaveznu lektiru, kao što su to uradili u Velikoj Britaniji – predlaže devojčica.
Ona voli da pročita knjigu i pogleda film, snimljen po knjizi. Ili obrnuto: dopadne joj se film, pa ode da potraži knjigu. Ne veruje da će neko snimiti film po njenom romanu, ali bi, ne krije, to bilo baš zanimljivo.
O plavom slonu
Ne razumemo mi, matorci, našu decu. Nekada ne pomažu sve kazne ili nagrade ovog sveta da se nateraju i sednu da čitaju. Nekada im je lakše da napišu knjižurinu nego da na računaru nacrtaju slona, ofarbaju ga u plavo i sejvuju, kao što je Uni zapalo u zadatak u četvrtom osnovne, kada je već bila na pola svoje knjige – baš tamo gde Maleha i Fred skaču iz padobrana, ali on neće da se otvori, pa u pomoć stižu crni krilati konji…
Una piše i kraće forme od romana. Napisala je esej da objasni zašto ne treba da gledamo „Sulejmana”.
– Zato što je to serija o nekima koji su nas napadali, pa još krenuli i na Beograd. To baš nije kul – kaže devojčica.
Ali, reper Eminem iz Misurija nije nas napao, pa ga Una sluša stalno, a roditelje povremeno. Na klaviru svira teme ovog ljutog, belog repera. Potom i sama repuje. Muzika iz Harija Potera se podrazumeva.
Šta radi Una kad ne piše knjige? Ima malih problema s matišem, odlazi s drugaricama na Kališ i u „Mek”, dečaci je još ne zanimaju, bar je to zvanična verzija za štampu. Leti redovno odlazi kod tetke u Kanadu. Možda tamo napiše novu knjigu?
I, da li je neko mlađi od Une napisao roman? Nema pojma, nije se raspitivala.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 31/03/2013
