Izvor: B92, 22.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elita ne sme da pali šibice
B92: U narednih pola sata gost u studiju biće profesor Vojin Dimitrijević, direktor beogradskog Centra za ljudska prava i profesor međunarodnog prava. Osnovni povod Vašem gostovanju i glavna tema naše priče će biti međunarodni aspekt pregovora o Kosovu, međutim, pre toga da prokomentarišemo ovo što se juče desilo u Skupštini Srbije, odnosno usvajanje rezolucije. Kako Vam izgleda rezolucija?
Dimitrijević: Ta rezolucija je daleko umerenija od retorike >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koja je išla pre nje, uz nju, uz taj patos, naravno koji je kod nas kad je Kosovo u pitanju prirodan i očekivan, ali opet izaziva zabrinutost. Ja sam malopre na vašim Vestima čuo Olivera Ivanovića, koji kaže da to nije baš mnogo prirodno početi sa savetovanjem i tražiti uputstva od onih koji su Kosovo upropastili i da oni treba prvi da daju ideju kako će to da se rešava, umesto da bar shvate istorijsku činjenicu ne da su krivi nego da to u stvari nisu razumeli. Ova rezolucija je napisana kao da će da se ide pred sud, jer tu i vama pada na pamet pre svega međunarodno pravo, kao da će da se tako pred nekih sudskim organom korišćenjem argumenata iz prava, međunarodnog prava i međunarodnog morala da se dobije ili izgubi spor. Nažalost, ovo je jedno teško političko pitanje, koje nije pitanje samo nas, nije pitanje samo regiona nego je i pitanje EU, naravno EU između ostalog i ta tzv. Međunarodna zajednica, na čijem su čelu SAD, hoće da ga negde skine sa dnevnog reda. Ono čega se ja, međutim, plašim je kako će sećajući se isto kao Oliver Ivanović, koji je ovu celu kašu zamesio, ja se plašim posledica kosovskog pitanja ponovo po našu demokratiju i naše demokratsko društvo. Jer, na Kosovu na onom 'Niko ne sme da vas bije' itd. popeo se na vlast jedan režim koji nas je uništavao dobrih deceniju i po i koji je na kraju potpisao jednu kapitulaciju, jedan kvazi mirovni ugovor, kojim je na neki način ustupio teritoriju Kosovo na međunarodnu upravu. Tako da, rezolucija 1244 je istovremeno i neka vrsta međunarodne zamene za ugovor o miru, a ugovori o miru su nemilosrdni što se tiče teritorije. Mislim da bi naši pregovarači toga trebalo da budu svesni, ali tome bi trebalo da prethodi jedna vrlo razumna diskusija, ako ne može pred publikom zato što se na Kosovu zbog jakih emocija, prirodnih mogu dobiti toliki poeni, onda bi bar u nekim zatvorenim krugovima trebalo da se razgovara o svim mogućnostima i svim argumentima.
B92: O tome ćemo popričati nešto kasnije nego bih Vas zamolila da se vratimo na Vašu zebnju od, ako sam dobro razumela, radikalizacije situacije unutrašnjih prilika. Gde vidite glavnu opasnost?
Dimitrijević: Vidim glavnu opasnost... Naravno, pošto smo mi jedan od naroda koji nažalost ponavlja istoriju, a ponavljanje istorije uvek nije nažalost samo farsa nego može da bude tragedija, može da bude velika nesreća, bojim se da će sada opet dobiti priliku najveći bukači da prosto usmere ceo razgovor, celu temu o demokratiji ka nekom žrtvovanju za nešto više i bolje, što je uvek licemerje, što je klasičan onaj nitkovluk o kome se govori kao o patriotizmu kao utočištu nitkova. Može da se desi da mi prosto očuvanju Kosova ponovo žrtvujemo demokratiju.
B92: Ono što je meni zanimljivo u kontekstu priče oko rezolucije jeste da dosta parlamentarnih partija u Skupštini Srbije, pa i članica vladajuće koalicije, ima sopstvene ideje o tome kako treba da izgledaju pregovori, odnosno kako treba rešiti kosovsko pitanje, od G17, preko sandžačkih partija, na kraju i DS ima sopstveno rešenje koje je blisko ovom G17. Kako da čitamo tu priču oko toga da glasaju za rezoluciju sa kojom se ne slažu u startu?
Dimitrijević: Rezolucija kad se pažljivo čita je samo jedan okvir. I kažem vam, rezolucija je niz nekakvih načela na kojima to treba da počiva, to su uglavnom načela međunarodnog prava kako ih pisari rezolucije vide, i načela nekog međunarodnog morala, i neke međunarodnog poštenja, i nekakvog pozivanja na to da mi ako smo Kosovo izgubili kao nedemokratska zemlja sada ne bi trebalo da budemo tretirani kao nedemokratska nego kao demokratska zemlja, i na neki način bi preko toga trebalo da se pređe, što je prilično veliki problem. Neko se ljutio zbog toga što sam ja, on misli, podsmešljivo govorio o tom kriterijumu demokratske zemlje, ja sam to govorio kao međunarodni pravnik. U međunarodnom pravu nema tog kriterijuma, svaki integritet teritorijalni se čuva, ne daj bože da se kaže samo demokratske zemlje. Ko će da procenjuje da li je zemlja demokratska? To dolazi u neku vezu povodom prava na samoopredeljenje, koje je tačno kao što to kaže predsednik Koštunica, to nije pravo na ocepljenje nego je pravo na učešće u poslovima u državi. To znači da je to pravo svake grupe uključujući i nacionalnu manjinu da bude adekvatno zastupljena u upravljanju državom. Pa, tek ako se to ne desi, onda možete razgovarati o nekim drastičnijim metodama. I to je ono što se kaže kod nas demokratska država, mada treba voditi računa da neki argumenti koji uspevaju u našem Parlamentu, koji uspevaju u našim medijima ne uspevaju na međunarodnom nivou. Treba koristiti argumente oko kojih se svi slažu. I zato, priča o demokratiji, gde se ne možemo pohvaliti da smo bili demokratska država sve do pre pet godina, možda nije oportuno, tako me treba shvatiti, a ne kao nekoga ko se podsmeva našoj trenutno teškoj situaciji, jer situacija je vrlo teška.
B92: Koliko ima sličnosti, ako mogu da upotrebim taj termin, ako možemo uopšte da vučemo analogiju, ali ova teza oko podele Kosova, koju su svojevremeno zastupali akademici Srpske Akademije nauka i umetnosti, pretpostavljam i danas, ali koji su imali tada jako veliku medijsku popularnost i upliv u političke tokove? Koliko se sada vraća ta priča o uticaju?
Dimitrijević: Vraća se na neki način. Znate, Kosovo je jedan tabu. Vi ne možete prosto da čujete nijednog čoveka s političkim ambicijama a da bude iskren u vezi s tim, da otvoreno kaže šta misli, jer mora da se busa u prsa i kao patriota. Nažalost, tu ne preti samo opasnost od gubitka od izbora nego preti opasnost od ljage da se bude izdajnik, to niko ne voli čak iako ne učestvuje u politici, čak iako ne ide na izbore. Tako da o toj tabuiziranoj temi niko ništa do kraja ne kaže, a u stvari je očigledno. Neka racionalna procena situacije je da u okviru ovih granica koje postoje na međunarodnom planu, raspoloženju velikih sila, to je naša istorija, ništa se nije dešavalo bez toga, i u okviru onoga šta je fakat izgubljenih ratova, izgubljenih situacija nađemo rešenje koje će zadovoljiti, koje neće dovesti Srbiju u opasnost da ponovo uđe u neke avanture, a koje će zadovoljiti sve strane umešane. Dobro pregovaranje jeste u tome što se neke stvari mogu nazvati ovako ili onako da bi bile prihvatljive, da u suštini to budu. Ako predsednik Tadić kaže dva entiteta, to on koristi neku terminologiju iz BiH-a, to može da bude neko rešenje. Interesantno je da sada čujete sve više od savetnika naših vrhunskih političara, koji će verovatno biti u pregovaračkom timu, da se ne misli o definitivnom rešenju, ne govori se, kao što vidite, i o nekom kodeksu, koji novinari hteli-ne hteli prihvataju, ne govori se o konačnom statusu Kosova nego o budućem statusu. Znači, govori se o jednom privremenom rešenju koje treba da smiri situaciju, da zadovolji sve strane, ne treba da sadrži neke druge vrste opasnosti. Naravno, treba znati da privremene situacije mogu da traju vrlo dugo.
B92: Zašto je iz međunarodne pozicije ideja oko podele neprihvatljiva?
Dimitrijević: Ja pretpostavljam zato što bi bila presedan za druga... Pazite, sledeće što dolazi na red, predsednik Koštunica sasvim logično kaže da Albanci već imaju državu, jednu državu, ... na osnovu samoopredeljenja da dobiju i još jednu. Naravno, neko bi mogao da odgovori - Dobro, u tom slučaju prisajedinjenje, što neki Albanci iz Tirane ne žele. Nisu stvari tako jednostavne. Prosto, niko neće da dozvoli Veliku Albaniju, jer svi su svesni da je jedan od balkanskih problema veliko ovo, veliko ono.
B92: Da li je, profesore, argument koji je juče premijer upotrebio da Albanci već imaju svoju nacionalnu državu i da je iz te pozicije zahtev za nezavisnošću kosovskih Albanaca neodrživ?
Dimitrijević: To je tačno što se tiče prava na samoopredeljenje, ali neko će odgovoriti s druge strane drukčije, i to je ono čega se Međunarodna zajednica plaši, reći će - Dobro, vi ste za Veliku Albaniju, znači prisajedinjenje Albanije na osnovu samoopredeljenja, pa šta ćemo dalje? Tu postoji ogroman strah. Znate, istorija se ne zaboravlja tako brzo, odnosno zaboravljaju se neugodni delovi što ste sami počinili, ali ne zaboravljate ono što su uradili drugi. Recimo, letos sam u Bugarskoj video parolu na zidu 'Bulgaria na tri mora', što znači da još u Bugarskoj ima ideja da nije samo Crno i Egejsko nego i Jadransko more je izlaz Bugarske, što je bilo sa Stefanskim ugovorom. To su sve stvari koje su se desile u poslednjem veku i one se ne zaboravljaju lako. Tako da, svaki primer dalje balkanizacije plaši ne samo Međunarodnu zajednicu ovu veliku nego plaši i neposrednu okolinu. Mada, ja ne razumem zašto se odbacuje tako energično neka vrsta podele Kosova jer izgleda da bar ovde ima oko toga nekog konsenzusa.
B92: Da, to deluje kao najprihvatljivije trenutno rešenje.
Dimitrijević: Jer, ako smo upisali na kraju rezolucije, ako smo upisali tu mogućnost da bude i referenduma, kao što znate kod nas se ta većina po Slobinom Ustavu referenduma ne može skupiti nikad, onda je veliko pitanje možemo li iz ove teške situacije izaći demokratskim putem, ja se toga najviše bojim. Ja se bojim da će Srbija opet da aberira kao što je aberirala '90. godine, a i opet istim povodom, a to je zloupotrebom i upotrebom Kosova.
B92: I mislite da će tu priču voditi isti akteri kao i '90. godine?
Dimitrijević: Naravno, oni će pokušati, svako u politici pokušava da se popne ponovo, pošto oni ne umeju ništa drugo, i tu je odgovornost elite. Ako gledate ispitivanja javnog mnjenja, naravno naš narod većinom je zabrinut za nizak standard, za nezaposlenost, sve su te teme... onda Kosovo biva negde kao tema kad se spontano pominje, dođe negde na deset posto interesovanja, međutim, kad političari počnu da ga upotrebljavaju onda se popne već na skoro 20. Zapravo, ljudi spontano imaju neke preče probleme, ali ih je na jednu temu kao što je Kosovo, koje je specifična, koja je deo našeg mentaliteta, naše preosetljivosti, kolektivnog pamćenja, vrlo lako pokrenuti, i onda politička elita mora da bude odgovorna da ne pali šibice gde ne treba, da ne vadi tu vrstu emocija samo zato da bi nekoliko godina bila na vlasti.
B92: Da li je premijer u pravu kada se tako čvrsto vezuje za Rezoluciju 1244, kada uzmemo u obzir okolnost da se čak i Dejtonski mirovni sporazum sada menja u novonastaloj situaciji? Koliko je ta rezolucija postojana u formalnom, pravnom i političkom...
Dimitrijević: Nije stvar u tome da li se on vezuje ili ne vezuje za rezoluciju nego kako se rezolucija tumači. Mogu vam reći da postoji jedna famozna rezolucija, mislim da je 232, Saveta bezbednosti koja se tiče Palestine, Izraela i arapskih zemalja, i u koji je britanska delegacija u poslednjem trenutku ubacila jedan određeni član, ono 'the'. Sada, zbog tog 'the' to može da se tumači da Palestinci mogu da se vrate na sve svoje teritorije ili da se vrate na neke teritorije, i o tome se 40 godina raspravlja. Tako je i sa 1244, međutim, ima jedna okolnost da je Savet bezbednosti jedini organ UN-a koji može da donese obavezne odluke po glavi sedam... da ne gnjavim sa pravnim finesama, tako da je on jedan svemoćan organ. I nije ni čudo što je predsednik Tadić išao kod Putina, zato što Sovjetski savez, koji je imao tu poziciju, sad je to Rusija, može da spreči donošenje svake druge rezolucije, uključujući i promenu postojeće rezolucije. Dakle, jedna je stvar o tome da li će Savet bezbednosti doneti neku novu rezoluciju koja će opet obavezivati sve ili će protumačiti postojeću rezoluciju na ovaj ili onaj način, pošto on, ponavljam, nije sudski organ. Kod sudova je lakše predvideti šta će da urade, bar dobar advokat, dobar pravnik zna koji su pravni argumenti jači. Ovo nije sudski organ i tu velike sile imaju veliku moć, zato što su to one stalne članice Saveta bezbednosti, iza toga se krije jedna promena od kad je Povelja UN-a nastala, što nisu dve velike sile nego jedna velika sila. Prema tome, SAD imaju sto načina da privole stalne članove Saveta bezbednosti da ne daju veto, čak iako su raspoloženi. Mislim da jedan od tih načina u odnosu na Rusiju je recimo to što su SAD i Rusija sada jaki saveznici u tzv. ratu protiv terorizma, tako da prosto ne možete očekivati da će između njih oko stvari koje za njih nisu dovoljno važne doći do neslaganja. Ali, to je ponavljanje naše istorije od Prvog srpskog ustanka na dalje, samo što smo izgleda nekada imali političare, odnosno ljude koji su vodili spoljne poslove, koji su bili racionalniji, umereniji i malo manje podlegali tim kolektivnim emocijama, verovatno zato što nisu toliko zavisili od trenutnih raspoloženja, zato što nije bilo televizije itd.
B92: To znači, da je priča o tome da se međunarodni pravni poredak međunarodni pravni poredak brani na Kosovu zapravo teza za unutrašnju upotrebu.
Dimitrijević: Ne, to je ako biste pomenuli rezoluciju, a ovo drugo je sve na svom mestu. Pominje se Povelja UN-a, pominju se helsinška načela OEBS-a, sve to stoji iza apsolutno zaštite suvereniteta, teritorijalnog suvereniteta, ingegriteta svake države ne samo demokratske i iza načela da se granice mogu menjati samo sporazumnim mirnim putem. Tome je naravno suprotstavljeno načelo samoopredeljenja koje je pomenuo predsednik Tadić, koje je naravno kvalifikovano. To ne znači nikakvo pravno ocepljenje, tu je negde gde stojimo. Samo imamo jedan problem što je rezolucija 1244 doneta u nekakvim uslovima kraja rata, poraza u ratu, iako je on proglašen ovde kao pobeda, i sada te stvari koje iz toga proisteknu onda imaju jedan elemenat kao svi ugovori o miru, koji može da bude duboko nepravičan, ali bi o tome trebalo da razmišljaju oni koji su to do toga doveli. I zato, taj ceo ciklus da počinjemo opet s njima, da ih pitamo kako to da radimo, je ciničan i naravno sasvim razumem Olivera Ivanovića, koji to bolje oseća na svojoj koži, što ga to nervira.
B92: Gospodin Ahtisari je počeo svoju šatl-diplomatiju, on je rekao da mu je cilj da privoli obe strane pregovaračke da sednu za pregovarački sto. Da li, evo da kažem, verujete da ćemo sesti jedni preko puta drugih?
Dimitrijević: Ja mislim da hoće to na kraju, samo što sad, vidite, to je jedan vruć krompir, tu se izlažete opasnosti da neki bukač zaključi da ako ste napravili neki ustupak ili rekli nešto pomirljivo da ste izdajnik, i ja razumem ljude koji se neće u to upuštati.
B92: Poslednje pitanje nije vezano za Kosovo. Vi ste član Venecijanske komisije. Da li je već počela procena referendumskih pravila?
Dimitrijević: To rade tri vrlo ugledna člana Venecijanske komisije. Naravno, to treba dobro proučiti. Pošto je sednica 15. decembra, onda ćemo verovatno za desetak dana da čujemo njihove prve izveštaje. Oni onda moraju da se konsoliduju i da Venecijanska komisija odluči da li prihvata to. Ja naravno moram da se izuzmem, kao i kolega Darmanović, radi se o našoj zemlji. I to je poslednja stvar, vi ste poslednji novinar koji o tome nešto čuje od mene. Inače, ako bih vam sad još rekao, javilo bi mi se 52 čoveka iz Crne Gore da im kažem kako će to da bude.
