Izvor: Politika, 16.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elita bliska Uniji
Približavanje EU jedan je od ciljeva Vlade Republike Srbije. Može li se on ostvariti s političkom i privrednom elitom kakvu imamo? Deo odgovora na to pitanje proizlazi iz rezultata istraživanja koje je na uzorku od 80 narodnih poslanika, odnosno ministara i državnih sekretara i 40 uglednih privrednika sprovedeno proletos.
Prvo pitanje koje se nameće jeste u kojoj meri je domaća elita uopšte osposobljena da ostvaruje kontakte s partnerima u EU, odnosno koliko poznaje jezike koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se najčešće koriste u svakodnevnoj komunikaciji u zemljama EU. Tabela br. 1 prikazuje postotak pripadnika elita u Srbiji, ali i u drugim evropskim zemljama, koji znaju neki od tri najrasprostranjenija evropska jezika. Istraživanje pokazuje da elita Srbije ni u jednom slučaju nije na poslednjem mestu, tako da jezik ne predstavlja barijeru uspostavljanju kontakata s evropskim partnerima. Ovaj zaključak se posebno odnosi na ekonomsku elitu čiji predstavnici bezmalo stoprocentno (97,5 odsto) vladaju engleskim jezikom.
S obzirom na to da znanje jezika ne govori ništa o tome koliko se on koristi, važniji je podatak o kontaktima koje pripadnici političke i ekonomske elite ostvaruju s pojedincima i institucijama iz EU. U tabeli 2 navedeni su odgovori koji se odnose na nedeljne ili mesečne kontakte.
Prve dve kolone ukazuju na veoma intenzivnu aktivnost političke elite Srbije u odnosu na političke elite većine drugih zemalja. Ovako visok procenat može se tumačiti mnogobrojnim kontaktima koje naši političari imaju u vezi sa Kosovom, odnosno s nastojanjem da se problem reši diplomatskim putem. S druge strane, impresivna poslovna aktivnost ekonomske elite, nesumnjivo nije posledica samo činjenice da je veliki broj kompanija, a posebno banaka, iz našeg uzorka povezan s inostranim kapitalom, već ukazuje i na zainteresovanost evropskih partnera za poslovnu saradnju sa srpskim preduzećima. No, kako god tumačili navedene podatke, ne može se izbeći zaključak da je ekonomska elita Srbije čvrsto povezana sa evropskim poslovnim krugovima. Istovremeno, slično bi se moglo reći i za kontakte sa zemljama koje nisu članice EU. Tako, na primer, tokom prošle godine te kontakte, barem jednom nedeljno, imao je svaki peti političar (20 odsto), i bezmalo svaki drugi privrednik (42,5 procenata). To je manje u odnosu na kontakte sa EU, ali više nego što imaju elite ostalih zemalja EU sa zemljama van Unije.
O vezanosti za određeni socijalni prostor, osim intenziteta profesionalnih aktivnosti, svedoče i lični kontakti, kao i životno iskustvo pojedinaca. U tom smislu indikativni su odgovori na pitanja: "Da li ste ikada živeli u nekoj drugoj evropskoj zemlji (duže od tri meseca)"; "Da li imate bliske rođake ili prijatelje koji žive u nekoj zemlji EU"; "Koliko često koristite medije iz drugih zemalja da biste se informisali"; "Da li ste radili u inostranstvu"; "Da li ste se, na kom stepenu i koliko dugo školovali u nekoj zemlji EU", itd. U tabeli 3 navedeni su podaci koji se odnose na prva tri pitanja.
Sudeći prema ovim podacima, lično iskustvo pripadnika elite Srbije je bogatije od iskustva pripadnika elita većine drugih zemalja. Ovaj nalaz je još značajniji ako se imaju u vidu viznim režimom otežani uslovi putovanja kojima su izloženi, makar u manjoj meri od ostalih građana, predstavnici srpske elite.
Na osnovu navedenih rezultata ne bi trebalo, niti je moguće, zaključivati o otvorenosti elite Srbije prema Evropskoj uniji. Naime, tek bi sofisticiranija statistička i teorijska analiza koja će biti prikazana u stručnim časopisima i poređenje s drugim podacima pokazali da li su uočene razlike značajne i da li, na primer, bogato iskustvo saradnje i suživota utiče na razvijanje pozitivnog ili negativnog odnosa prema pripadnicima drugih naroda i EU.
Takođe, nismo ocenjivali da li nalazi svedoče o niskoj ili visokoj stopi integrisanosti nacionalnih elita u Evropsku uniju. Nesumnjivo je, međutim, da je elita Srbije uspela da premosti jaz koji je devedesetih godina XX veka nastao u odnosu na EU. Podaci kazuju da, mada nije članica EU, naša elita komunicira i održava veze sa zemljama Unije na istom, a često i intenzivnijem nivou nego elite drugih evropskih zemalja koje su članice EU.
Da li će tako ostati pokazaće, za dve godine, drugi talas ovog istraživanja koje je deo međunarodnog INTUNE projekta koji su u Srbiji realizovali profesor Mladen Lazić, asistent Jelena Pešić, Vera Backović i potpisnik ovog teksta. Zahvaljujemo ispitanicima koji su omogućili da ovo istraživanje u Srbiji kvalitetno realizujemo u predviđenom roku.
Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu
[objavljeno: ]
