Izvor: Politika, 04.Jan.2014, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Električar postao prinudni „akušer”
Lazar Čobanović, električar iz Petrovčića, savladao je svoj životni strah i porodio komšinicu u svom „be-em-veu”. – Srećni roditelji Engo i Aneta Kovačaj poželeli da Lazar bude Teodorin kum
Sećam se, kada sam vozio suprugu da se drugi put porodi, beba je krenula da izlazi još dok smo bili u kolima. Premro sam od straha! Često sam posle toga razmišljao, šta bih i kako bih da sam ja morao da obavim porođaj. Ta misao me je proganjala kao košmar. A onda mi se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to čega sam se najviše bojao pre šest meseci i dogodilo. U mojim kolima, na putu Petrovčić–Beograd, porodila se komšinica Aneta, a ja sam bio „akušer” – priseća se Lazar Čobanović kako je u svom „be-em-veu” pomogao da na svet dođe Teodora.
Bilo je to 19. juna. Taj dan Lazar je od jutra do sutona proveo u svom vinogradu.
– Radilo se, a bogami i popilo. Taman sam krenuo pod tuš, kad mi u kuću utrča komšija Engo. Zavapio je: „Molim te komšija, možeš li da mi odvezeš ženu u bolnicu?” Bilo je jedanaest sati uveče. Nisam imao kome da ostavim decu, supruga Gordana još nije stigla s posla. Ja sav blatnjav, pobijali smo kočiće za vinovu lozu, a i popio sam koju više. Ali gledajući unezverenog Enga, shvatio sam da mi nema druge nego da mu se nađem u nevolji.
Decu sam zbrinuo u komšiluku i kolima došao do njegove kuće. Dok sam ih čekao, mislio sam, odvešću ih u porodilište i to je to. Kad, izlazi samo Engo i usplahireno mi objašnjava da njegova Aneta od bolova ne može ni korak da napravi, da ćemo morati da je unesemo u auto. Poduhvatismo je nas dvojica, pa na zadnje sedište. Vidim ja, trudovi su već počeli. Ne volim da vozim brzo, ali sam tada nagazio gas.
Ali džaba, već kod Bečmena mi je bilo jasno da nećemo na vreme stići do Zemuna. Aneta je trpela velike bolove, pa sam pozvao Hitnu pomoć.S njima sam se dogovorio da stanem kod raskrsnice za Jakovo i tu ih sačekam. U tom trenutku komšinica je povikala da je porođaj krenuo. Skrenuo sam s puta u kanal. Izašao sam da vidim šta se dešava, a Engo je sa zadnjeg sedišta vikao: „Evo ga, izašla glava, hajde ti, molim te”.
Stvorili su se tu i neki momci, ali kad su videli o čemu se radi, bez reči su ustuknuli. Tako ja ostadoh sam pred Anetom koja jauče. Polako sam počeo da izvlačim bebu. Samo da se dete ne uguši, jedina je misao koje se sećam da mi je tada bila u glavi. Da, i začudio sam se što mi čak ni ruke ne drhte. Ćale me je posle zavitlavao da za to mogu da zahvalim onom piću koje sam popio u vinogradu – priča Čobanović.
Dete su umotali u peškir, a onda je ubrzo stigla policija, za njom i Hitna pomoć.
– Tek tada sam se setio da pitam Enga, koji je skakao od sreće i ljubio me, da li je dobio sina ili ćerku – priča Čobanović.
Hitna je Enga, Anetu i bebu odvezla u KBC „Zemun”. Okupljeni mladići su se razišli, otišla je i policija, a Lazar je ostao sam.
– Seo sam na kamen kraj puta i shvatio šta mi se desilo. Pozvao sam moju Gocu da joj ispričam. Naravno, nije me shvatila ozbiljno – priseća se Lazar, a priču nastavlja njegova supruga Gordana.
– Prvo što mi je rekao bilo je „Porodila se Aneta”. Začudila sam se što me zbog toga zove. Tek kad mi je sve detaljno ispričao, zanemela sam. Bila sam ponosna na njega, ali stvarno nisam verovala da će to izazvati toliko interesovanje štampe i televizije. Muž mi je preko noći postao medijska zvezda – priča Goca i ističe da čuva sve novine u kojima je pisano o njenom Lazi, s kojim je pet godina u braku.
Engo i Aneta žive na samo tri kuće od Čobanovićevih. Teodora je zdrava i nasmejana beba. Viđaju se, a porodica Kovačaj s poštovanjem gleda u Lazara i sluša svaki njegov savet.
– Čak su me pitali i da li sam saglasan da se devojčica zove Teodora. Nedavno su izrazili želju da budem Teodorin kum. Pristao sam da budem taj koji ću detetu ošišati pramen kose – kaže Čobanović.
Prvak u atletici i padobranac
Lazar Čobanović (31) već deset godina radi u „Elektrodistribuciji” u Zemunu. Sa suprugom Gordanom ima dva sina, četvorogodišnjeg Uroša i dvoipogodišnjeg Milana. Najmlađi je vinogradar u Sremu, a u njegovom podrumu već zri kvalitetno vino, u šta se i ekipa „Politike” uverila.U selu za njega kažu da je uvek tu kad nekome ustreba pomoć, redovno po komšiluku popravlja električne aparate, tih je, nenametljiv, blag.
Lazar je dva puta bio juniorski prvak Jugoslavije u atletici na 3.000 metara s preponama, a bavio se i padobranstvom.
– Sada me zaokupljanovi hobi – pecanje. S ženom polako gradim svoj dom, oboje smo zaposleni, pa se nekako snalazimo. Deca su, hvala bogu zdrava, što nam je i najvažnije u životu – zaključuje Lazar Čobanović.
Branka Vasiljević
objavljeno: 04.01.2014.
