Izvor: Blic, 10.Apr.2012, 03:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elegija štrafte
Znajući da svako može krenuti ka pravljenju novog kraja, Bregović je odavno napisao pesmu ”I kad prođe sve, pevaću i tad”. Nije stigao da završi željenu verziju za Zorana Miščevića, nenadmašnog protagonistu jednog prohujalog doba.
Poruku te pesme životom ipak overava drugi original beogradskih šezdesetih.
Oduvek je Knez, za moju generaciju štrafta, ne ulica već žila kucavica istorije nad kojom najbolje lebde muzika i večni duhovi grada.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Ipak kad komunalna policija navali da zavodi red, tad muzika očas utihne, a okupljeni lovci na sreću stanu da beže. Ostane žagor i tužna strogoća. Tada jedan momak dobro zapao u sedmu deceniju pokupi svoj laptop sa pojačalom na baterije i sporim korakom krene ka Višnjici i oblaku svog detinjstva.
Oni što teraju ne samo da ganjaju nekoga ko pošteno zarađuje hiljadarku dnevno, već nasilno demobilišući uličnog trubadura vređaju jednu skupu priču Beograda.
Biografija Ivana Mladenova Vanče je bolja i časnija od većine predsedničkih kandidata! Kao mladić nekontrolisane grive i štipaljke u bradi pevao je i briljirao u ekscentričnoj grupi Bitnici. Posle je sa Zoranom Božinovićem i bratom Bekom predvodio Rokere!
Onda je vođen čudesnim darom za šivenje kože dospeo do čuvenog tržnog centra, londonskog Kensingtona. Tu, u susednoj trgovini do njegove radionice, omeđenoj zavesom, omanji trgovac pločama zagovarao je vreme kada će instrumentalna muzika pobediti glam rok. Osnovao je kuću Virgin, objavio album iščukanog Majka Oldfilda i postao prebogati Ričard Brenson.
Na spratu ispod tamnoputi kovrdžavko prodajući pakistanku hipi robu neskriveno se divio veštini Beograđanina. Vanča je zauzvrat zalepio plakat za prvi nastup koleginog tek osnovanog kvarteta. On se zvao Fredi, a grupa Queen!
Dok je februara 73. u svom potkrovlju iza slavnog Rojal Albert Hola šio sakoe od zmijske kože za nastup Yu grupe u Marquee klubu, njegova draga nas je zabavljala pričama da u gaćama čuva 8.000 funti jer nema poverenja u britanske banke. A on maštao o dve stvari: da "rols” provoza Beogradom i svojim umećem osvoji Ameriku. Godinu-dve kasnije "bentlijem” je nosio daske ka Rospi ćupriji za popravku roditeljske kuće.
Ubrzo se otisnuo preko Bare. Doletale su poput velikih ptica priče sa američkog zapada o Vančinim uspesima, o druženju sa megazvezdama i rekama dolara.
Prošlog proleća, posle toliko vremena, ponovo u Gradu. Nepopravljivo iskren kaže: Bankrotirao sam! Zatim bi u Domu omladine pevao na igrankama za veterane. Kasnije opremajući sa bratom hladni suturen u Zmaj Jovinoj za mali dragstor ozbiljno urušio zdravlje. Sada se može videti i čuti kako sa puno duše peva na štrafti, preko puta mesta koje je nekad čuvao Žućko Korać.
Razgoni setu ili je možda himnama prošlosti doziva. Oni pogođeni pesmom što zastanu da ubace neku paru ne znaju koga časte. To se ne može platiti. I papa je častio Mikelanđela za svod Sikstinske kapele...
Povezane vesti: Film kao duga nad zavičajem
