Izvor: KMnovine.com, 20.Avg.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekumenistička ''crkva'' poštuje autonomiju nacionalnih crkava
Grčke novine „Ortodoks Tipos“ nedavno su objavile tekst o tome kako je Svetski savet crkava (SSC) na konvenciji u Busanu, Južna Koreja, doneo odluku o ukidanju avatona, čime bi se omogućilo ženama da posećuju ovo sveto mesto.
...
Novine pišu da je potpisano 16 sporazuma među „hrišćanskim crkvama“, od kojih setri (sedmi, osmi i šesnaesti) odnose na Svetu Goru na Halkidikiju u severnoj Grčkoj. „Šesnaesti sporazum odnosi se na ukidanje avatona na Atosu i na svim drugim mestima u svetu.“
Ipak, iz SSC je, u mejlu poslatom na adresu časopisa „Grčki reporter“, saopšteno da ova vest prosto nije istinita.
SSC POŠTUJE AUTONOMIJU NACIONALNIH CRKAVA
„Nijedno upravljačko telo nije tražilo da se ukine zabrana ulaska ženama na Atos, niti je Skupština održana u Busanu, u Južnoj Koreji 2013. godine, niti Centralni odbor koji se sastao u julu“, rekao je Mark Bič, direktor za odnose sa javnošću SSC. „SSC se neće mešati u odluke nacionalnih crkava“, dodao je on.
Svetski savet crkava i ekumenistička organizacija koja promoviše ujedinjenje raznih hrišćanskih jeresi. Sastavljen je od 340 verskih organizacija, od kojih su 157 članice, i predstavljaju preko 550 miliona ljudi u preko 100 zemalja.
SSC je osnovan 23. avgusta 1948. godine. Među osnivačima ovog saveta nalazi se i Vaseljenska patrijaršija u Konstantinopolju, i druge crkve koje su u to vreme bile na području na kome je dominirao zapadni blok. Nešto kasnije su se ovom savezu priključile i Crkve pod komunističkom diktaturom.
Osim „pravoslavnih“ ekumenista, ona obuhvata i protestante, luterane, metodiste, baptiste i pentakostalce. Rimokatolička zajednica, iako nije „crkva-članica“, tesno sarađuje sa SSC.
Avaton
Više od 1000 godina ženama je zabranjeno da posećuju Svetu Goru. Mnoge feministkinje protestovale su protiv zabrane, govoreći da je njihovo pravo da posete manastire. Evropski parlament je rezolucijom iz 2003. godine kritikovao ovu zabranu, smatrajući je kršenjem jednakosti polova i građanskih verskih sloboda.
Građanski guverner Svete Gore, Aleksis Kasmiroglu, odgovorio je: „Sveta Gora pripada njenim stanovnicima i niko ne može tamo otići mimo njihove dozvole, niti da menja njihova pravila“, ističući da avaton nije regulisan međunarodnim konvencijama.
U BUSANU
U Busanu su, inače, učestvovali i članovi Srpske pravoslavne crkve, episkopi Maksim Vasiljević i Irinej Dobrijević. Na skupštini je predstavljen i „Pravoslavni priručnik o ekumenizmu“, u kome su sv. Justin Ćelijski i sv. Nikolaj Žički predstavljeni kao ekumenisti u duhu relativističkog tumačenja episkopa Atanasija Jeftića.
Na marginama asambleje u Busanu je održana je i „radionica“ koja se bavila potrebom da se omogući jednakost homoseksualcima i njihovim potrebama pod vidom izjednačavanja ljudskih prava.
Jeres ekumenizma je na kraju ispoveđena u dokumentu nazvanom „Izjava o jedinstvu“:
Bože života,
vodi nas u pravdu i mir,
da napaćeni ljudi otkriju nadu;
uplašeni svet da nađe izlečenje;
i podeljene crkve da postanu vidljivo jedna crkva,
preko onoga koji se moli za nas,
i u kome smo mi jedno Telo,
tvoga sina, Isusa Hrista,
koji je s Tobom i sa Svetim Duhom,
dostojan da se slavi, jednim Bogom,
sada i uvek. Amin.
Tako su učesnici u jednoj sentimentalnoj završnoj molitvi ispovedili da je Pravoslavna Crkva jedan deo podeljene ekumenističke crkve i ona je, po ekumenističkim jereticima među kojima su se našli i episkopi Maksim i Irinej, u nevidljivljivom jedinstvu sa raznoraznim hrišćanskim sektama, što je u direktnoj suprotnosti sa učenjem Pravoslavne Vere. O kakvom jedinstvu i istovetnosti između pravoslavnih i jeretika može da bude govora, kada sv. Teodosije Pečerski kaže za rimokatolike:
-Mrtvi ste, o Latini, mrtvu žrtvu služite.
A, sveti Justin Ćelijski:
…Nema hrišćanstva van Crkve, van Bogočovečanskog tela Hristovog… Zato je u Crkvi sve — čudo, sve — tajna, „pače smisla“ = iznad razuma. Tu ništa nije prosto, ništa jednostavno, ništa sporedno, ništa maloznačajno, jer je sve bogočovečansko, sve nebozemno, sve blagodatno, sve organski povezano u jedan bogočovečanski organizam, u jednu sveobuhvatnu bogočovečansku „veliku tajnu“ — svetajnu = Crkvu Pravoslavnu.
Pogledajte takođe: PRETVARANjE SPC U KULTURNO-UMETNIČKO DRUŠTVO
Pravoslavlje Život večni
