Izvor: Večernje novosti, 21.Feb.2014, 14:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Eksploziv“: Osmehom protiv bede

Priču dečaka kojem, uprkos svemu, osmeh ne silazi sa lica, videćete u petak 21. februara u emisiji "Eksploziv" (18.25, Prva TV). Baka Radojka s kojom Lazar živi ipak ne krije suze dok u svoju "kuću" prima novinarku Jasnu Janković i snimatelja Dejana Sinđelića. - Dok sam mogla da radim, ništa nisam tražila. Ali, imala sam tri moždana udara i ne mogu više. Žao mi mog Laze što ovako živi. Nekad nemam ni da mu spremim da jede. Valjda će nam neko pomoći - priča Radojka, dok je unuk opominje >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << da ne plače. Mada bi baka volela da joj unuk bude lekar, kako bi joj prepisivao lekove, on je odlučio - biće policajac. I zato svakog jutra ustaje u pola šest kako bi na vreme stigao u školu "Heroj Srba" u selu Osipaonica kod Smedereva. Ne žali se ni na šta. I nikad nije tužan. - Znam da moram da završim školu da bih bio policajac. Najviše volim matematiku jer je laka. I lepo mi je u školi, tamo imam drugare. Kod kuće nemam. Kad je lepo vreme, odem na Moravu da pecam, a kad mi je dosadno, čitam - priča dok mu oko nogu trčkara pas Lesi, a nekoliko koraka dalje protrčavaju miševi. Dok bi se baka najviše obradovala kad bi im neko obezbedio pristojan krov nad glavom, mali Lazar, na pitanje šta mu treba, kao iz topa odgovara: "Ništa". Na Jasninu sugestiju da mu je pukla guma na biciklu, dečak pristaje: "Pa, dobro, može nova bicikla". - Mnogo je ovakvih priča u Srbiji samo ih nismo svesni - kaže Jasna. - Dešavalo se da centri za socijalni rad upute ljude na nas ali mi ne možemo da im pomognemo. Jedino što možemo jeste da pokažemo kako neko živi. Ne možemo nikom da garantujemo pomoć. Doduše, uglavnom se posle emitovanja priloga neko javi da pomogne, bilo pojedinci ili firme koje pogodi nečija sudbina. Javljali su se čak i političari koji su želeli da daju pomoć od nekoliko desetina hiljada evra, ali hteli su da to urade anonimno, čak i u jeku kampanje. Život u kontejneruMada su se nagledali tužnih i uplakanih lica i scenarija dostojnih filma, uslovi u kojima ljudi žive i dalje mogu da iznenade Jasnu i Dejana. Najgore je, kažu uglas, bilo kod jedne bake koja je u kući živela sa svinjama. - Ipak najteže je kad slikaš bolesnu decu, jer ti je to ljudski teško da prihvatiš - priča Dejan. - Bude nekad i hladno i fizički naporno. Jednom smo pratili đake pešake kroz kanjon kojim prolaze kako bi stigli u školu. Stigli smo u Beograd tek u ponoć, ali ako oni mogu svakog jutra da ustanu u pet i pešače kilometrima, kako mi da kukamo da nam je teško. Ali, dodaju, "Eksploziv" nisu samo tužne priče. Od početka emitovanja, 2010. godine, upoznali su ljude ubeđene da su videli vampire, neke koji su se pitali hoće li postati poznati posle pojavljivanja na TV, a oduševio ih je čistač ulica koji u slobodno vreme čita Sokrata i Platona. Stigli su i do Napulja, gde su išli s policijom u akciju, do Transilvanije gde su hodali Drakulinim stopama, a u Pragu su razgovarali sa alhemičarima. Ali, nigde nisu preživeli "torturu" kao u našem Vrbasu.Jasna i Dejan - Snimali smo farmu za veštačku oplodnju svinja. Kad smo stigli, rekli su nam da možemo da uđemo, ali kad se istuširamo, da ne bismo preneli nešto svinjama. Uspela sam da izdejstvujem da ne perem kosu, ali stvarno smo morali da se istuširamo. Neverovatne su situacije s kojima smo se susretali. Lepe, tužne, nepredvidive. Baš kao i sam život - kaže Jasna. NE BRINU ZA KAMERE Za razliku od službenih lica koja se pred kamerama ukipe i počnu da izražavaju birokratskim rečnikom koji niko ne razume, obični ljudi uglavnom nemaju strah kad se upali crvena lampica. Otkriva Jasna: - Naučili smo da ih opustimo. Najlakše je razgovarati s neukim, prostodušnim ljudima. Oni pričaju šta im je na pameti, ne opterećujući se kamerom.

Nastavak na Večernje novosti...