Izvor: Southeast European Times, 29.Mar.2013, 16:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eksploatacija nikla izazvala debatu
Aktivisti za zaštitiu životne sredine i zvaničnici debatuju o dobrim i lošim staranama iskopavanja nikla u regionu.
29/03/2013
Dražen Remiković za Southeast European Times iz Sarajeva -- 29.2.2013.
Preko 2.000 građana opštine VIišegrad u Bosni i Hercegovini (BiH) okupilo se da protestuje zbog nedavno usvojenog plana iskopavanja nikla, koji su predstavili opštinski zvaničnici nadajući se da će podstaći ekonomski razvoj u tom oslabljenom regionu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />
Građani su noseći maske za lice, doktorske mantile i zavoje izrazili svoje nezadovoljstvo odlukom gradskih vlasti da dozvole eksploataciju.
Vidoje Madžar, 48, obućar iz Višegrada, rekao je da je prisustvovao protestu i da brine za „budućnost i zdravlje naše dece“.
„Eksperti kažu da je nikl 100 puta otrovniji od bilo koje druge rude. Nećemo dozvoliti da se naši divni pejzaži pretvore u pustinju zbog nečijeg profita“, rekao je Madžar za SETimes.
Gradske vlasti ne vide prepreku tom poduhvatu i već su dodelile koncesije i dozvole za istraživanje, očekujući da će industrijski razvoj doneti veliku ekonomsku korist.
Prema sarajevskom Zavodu za geologiju, u oblasti Vardište, u blizini Višegrada, nalazi se najmanje 200 miliona tona rezervi nikla.
Opština Rudo u istočnoj Bosni i Hercegovini (BiH) u februaru je takođe izdala dozvolu za iskopavanje nikla na svojoj teritoriji. Gradonačelnik Ruda Rato Rajak odbacio je tvrdnje da će eksploatacija nikla izazvati ekološku štetu i uticati na zdravlje ljudi i rekao da takav poduhvat može samo da donese korist.
„Odlučili smo da investitor može da istražuje teritoriju naše opštine u potrazi za niklom i napravili ustupak da građani izraze svoje mišljenje na referendumu. Nezamislivo je šta takva nastojanja mogu da učine za tako malo mesto. Hiljade radnih mesta, procvat ekonomije... Naravno, investitor će morati da garantuje bezbednost. I ja živim ovde i nisam blesav da dozvolim nekome da me truje. Predlažem da mi, kao zvaničnici, posetimo zemlju koja iskopava nikl i uverimo se iz prve ruke kako eksploatacija nikla utiče na životnu sredinu“, rekao je Rajak za SETimes.
Prosečna tržišna cena nikla iznosi 20.000 evra po toni.
Iako na Balkanu još nema eksploatacije nikla, eksperti upozoravaju da su zemlje širom sveta koje su ušle u eksploataciju nikla pretrpele ekološku katastrofu.
„Ruski grad Norlisk poznat je kao 'grad horora'. To je najveći kompleks iskopavanja nikla u svetu, u kojem se godišnje u vazduh ispusti skoto 500 tona nikl-oksida i 2 miliona tona sumpor-dioksida. Iskopana ruda se spaja sa sumpornom kiselinom i stvara se nikl.
„Poznato je da je sumporna kiselina opasna po život. Ako počnemo istraživanja, to će biti katastrofa. Životna sredina neće opstati. Bosanske i balkanske reke, koje su sada među rekama sa najbogatijim životinjskim i biljnim svetom, potpuno će odumreti“, rekao je Rajko Cvijić, profesor rudarstva i ekologije na Rudarskom fakultetu u Prijedoru, u izjavi zaSETimes.
Prošle godine je toksično curenje u najvećem evropskom rudniku nikla, u Talvivari u severoistočnoj Finskoj, preraslo u veliku ekološku nesreću. Hiljade kubnih metara toksičnih supstanci izlilo se u okolno područje za tri dana.
Pored Rusije, najveći eksploatatori nikla su Kanada i Australija.
Srbija takođe planira eksploataciju nikla u budućnosti, a građani Užica, Trstenika i Vrnjačke Banje, gde će eksploatacija uskoro početi, održali su više protesta poslednjih meseci.
„CIlj je prvo videti da li u toj oblasti ima nikla. Prva faza je bušenje, zatim utvrđivanje profitabilnost, a treće izgradnja fabrike i rudnika. Mi imamo neophodne dozvole“, rekao je direktor kompanije Srbija nikl Radoslav Vučković na javnoj debati koju je organizovao beogradski Rudarsko-geološki fakultet.
Ali, neki građani nisu zadovoljni.
„Lanac ishrane će biti zatrovan. Borićemo se sa bolestima i zarazama, tumorima, zagađenom vodom, vazduhom i zemljom. Samo oni koji eksploatišu nikl imaće koristi od toga“, rekla je SETimes-upredsednica Odbora Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine Milica Marković-Vojić.
Ista kompanija je podnela zahtev za istraživanje nikla u BiH.
Nastavak na Southeast European Times...
