Izvor: Večernje novosti, 07.Jan.2013, 02:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Eksperti iz Novog Sada: Leče rane svetinjama

DECENIJAMA već nezamislivo je da restauracija značajnijeg hrama ili ikonostasa Srpske pravoslavne crkve, na bilo kojoj strani sveta, započne bez eksperata iz Vojvodine. One turobne 2004, kada je planuo Hilandar, kustosi i restauratori Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika, započeli su obnovu "duše srpske duše" i još uvek po četiri meseca godišnje provode na Svetoj Gori. - Naši stručnjaci su udahnuli novi život srpskim hramovima u Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Pećkoj patrjaršiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << - nabraja Zoran Vapa, direktor PZZSK. - Minule godine radili smo na potesu od Hilandara do Sentandreje i od Temišvara do Dalmacije. Obnovu nastavljamo i u ovoj godini. Vaskrsavanje iz pepela delova Hilandara, procenjuje se, trebalo bi da bude okončano do 2020. godine. - Letos smo obnovili na desetine oštećenih ikona iz hilandarske riznice i paraklisa i započeli rekonstrukciju ikonostasa mitropolita Simeona iz 1635. godine - kaže Siniša Zeković, slikar, konzervator i rukovodilac radova PZZZSK na Hilandaru.POPUT MONAHA MADA je nekima od njih to ranije izgledalo nezamislivo, restauratori su se vrlo brzo prilagodili monaškom načinu života, naročito na Hilandaru. Hrana je tamo skromna i posna - tanjir obarenog povrća, parče hleba i čaša manastirskog vina. U početku su eksperti obroke dopunjavali rakovima, sipama i školjkama, ali su se posle prvih mesec-dva potpuno navikli na monaške "porcije". Sada, kažu, niko od njih nema povišen holesterol. A, nekolicina će imati nesvakidašnju privilegiju da pravo sa Hilandara ode u – penziju. Narednih meseci izradiće projekat za rekonstrukciju ikonostasa Svete Trojice iz 17. veka, u hramu na Svetim vodama, udaljenom oko sat hoda od samog manastira Hilandar. Zeković je sa kolegama Zoranom Barišićem i Oliverom Brdarić prošle godine od aprila do oktobra boravio i u Pećkoj patrijaršiji, koja je na listi svetske baštine UNESKO. Zajedeno sa ljudima iz beogradske firme "Koto", troje Novosađana su restaurisali oko 600 kvadrata fresaka i živopisa u Bogorodičinoj crkvi i Crkvi Svetog Dimitrija. Prethodno su marljive restauratorske ruke laboratorijski ispitale sve materijale. Načinjena je preventivna zaštita fresaka, očišćene su od čađi i atmosferskih taloga. Uklonjena je i nagomilana so iz zidova, obnovljeni su oštećeni delovi maltera... Radove je finansirala Ruska Federacija. Za to vreme, druga ekipa novosadskih eksperata završavala je konzervaciju i restauraciju ikonostasa Crkve Svetog Spiridona u Skradinu. Ikonostas Spiridona Rapsomanića, koji potiče sa kraja 19. veka i pripada istorijskom krugu Hermana Bolea, teško je stradao 1991-1992. godine. Preostale ikone prenesene su u konzervatorski depo u Šibeniku. U poslednje četiri godine, Pokrajinski zavod uradio je i kompletne restauratorsko-konzervatorske radove na ikonostasima manastira Krka, Saborne crkve u Šibeniku i na ikonostasu Crkve Svetog Ilije u Zadru. Kompletna obnova srpskog duhovnog blaga u Hrvatskoj trajaće još barem sedam godina.SPREMNI ZA ČAKOVO SVOJ restauratoirski potpis, stručnjaci iz Novog Sada ostaviće i u temišvarskoj eparhiji. Prošle godine sačinili su detaljan projekat obnove ikonostasa hrama Uspenja Bogorodice u Čakovu. Ikonostas, rad Dimitrija Popovića i nepoznatog duboresca iz 1771. godine, ošećen je u požaru koji je izbio u crkvi u leto 2005. godine. Tada je nepovretno izgubljena trećina ikona i duboreza. Restauracija će započeti u prvoj polovini ove godine. A, na severu, u Sentandreji, proteklih meseci restaurisan je jedan od najvrednijih i najstarijih ikonostasa u srpstvu s te strane Dunava. Rad Georgija Ranite i Nedeljka Popovića iz 1742, poslednji put je delimično obnavljan pre više od pola veka. - Restaurisanje crkvenog blaga Eparhije budimske u Sentandreji biće okončano u narednih četiri-pet godina, radimo u saradnji sa Galerijom Matice srpske, a uz podršku Ministarstva kulture i Vlade Vojvodine - kaže Dejan Radovanović, istoričar umetnosti u PZZK. Ikonostas sa 37 ikona predstavlja izuzetnu kulturno-istorijsku vrednost, i veoma važnu tačku u razvoju srpske primenjene i likovne umetnosti. U ovom monumentalnom primerku susreću se vizantijski stil i nadolazeći barok koji je docnije "eksplodirao" u arhitekturi Sremskih Karlovaca. Posebnost Ranitinog i Popovićevog ikonostasa je i u tome što je sav od drveta. Ćudljivi Dunav natopio ga je u nekoliko navrata, a najdrastičnija je bila poplava 1838. godine. U Požarevačkoj crkvi, te godine, voda se popela na dva metra! Da bi im se udahnuo novi život, bili su potrebni velika stručnost, umeće i strpljenje konzervatora - To je veoma zahtevan posao - veli Radovanović. - Dešavalo se da ceo dan obrađujemo površinu ikonostasa ne veću od nekoliko centimetara. Od četiri preostale srpske crkve u Sentandreji, obnovljena je Požarevačka. Predstoje radovi na Preobraženskom, a zatim i na Blagoveštenskom hramu. Saborna (Beogradska) crkva sa prepoznatljivom crvenom fasadom, relativno skoro je renovirana i u njoj se održavaju redovna bogosluženja.

Nastavak na Večernje novosti...