Izvor: Southeast European Times, 05.Dec.2014, 17:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Eksperti: Popis stanovništva u BiH ključan za ublažavanje etničkih tenzija, nasilja

Objavljivanje rezultata popisa stanovništva ojačaće političku transparentnost i unaprediti krhku ekonomiju BiH.

05/12/2014

Mladen Dragojlović za Southeast European Times iz Banja Luke -- 5.12.2014.

Eksperti pozivaju vladu Bosne i Hercegovine (BiH) da objavi rezultate prošlogodišnjeg popisa što pre kako bi se promovisala transparentnost i smanjila mogućnost etničkih tenzija i nasilja među Srbima, Hrvatima i Bošnjacima.

Dugo očekivani >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << popis stanovništva – prvi u zemlji nakon sukoba 1992–1995 – sproveden je u oktobru 2013. godine prikupljanjem podataka o veličini domaćinstava, socijalnom statusu građana i prihodima i mnoštva drugih informacija.

Niz delimičnih i preliminarnih rezultata objavljen je pre nekoliko meseci. Prema planovima vlade, podaci će biti objavljivani postepeno, a celokupni podaci neće biti objavljeni do određenog perioda 2016. godine. Međutim, stručnjaci kažu da će brže objavljivanje rezultata podstaći veće razumevanje kod građana i smanjiti mogućnost etničkih tenzija i nasilja.

„Sama svesnost građana da entiteti nisu ekskluzivno etnički prostori i da se na celom prostoru BiH nacije mešaju biće veliki doprinos u prihvatanju realne situacije i olakšaće međunacionalne odnose“, rekla je Maja Isović, sociolog iz Banja Luke, u izjavi za SETimes. „Očekujem da će nakon toga građani više početi da sarađuju među sobom, a i status povratnika trebalo bi da se popravi. Takođe, sama ta činjenica olakšaće i odluku izbeglica koje se još uvek nisu vratile da to učine.“

Eksperti su takođe rekli da će skorije objavljivanje rezultata popisa predstavljati značajan korak napred u promovisanju otvorenijeg društva i izbegavanju etničkih podela koje podsećaju na aparthejd u lokalnoj vlasti.

Takav korak može da pomogne da se ublaže veštački stvorene etničke tenzije i suzi prostor za manipulisanje nacionalnim i verskim osećanjima građana, rekao je Adis Arapović, menadžer projekata u sarajevskom Centru za civilne inicijative u BiH. „Ovaj popis je bio nužan, pre svega zbog indikatora neophodnih za ekonomsko upravljanje i ekonomski rast. Na političkom nivou, ove informacije su važne zbog poštenijeg i pragmatičnijeg korišćenja socijalnog kapitala, ali rezultati mogu biti upotrebljeni na konstruktivan ili destruktivan način“, rekao je Arapović za SETimes.

Rezultati su objavljeni u skladu sa zakonom, uz krajnje rokove kojima je uzeta u obzir odgovarajuća obrada podataka, rekla je portparolka Agencije za statistiku BiH Mirsada Adembegović.

„Zemlje koje imaju administrativne registre mogu dobiti rezultate u kratkom roku, ali mi to nemamo“, rekla je Adembegovićeva za SETimes.

Adembegovićeva navodi da će podaci – uključujući broj građana, godine i pol – i dalje biti relevantni kada budu objavljeni sledeće godine, te da će uključivati odvojene izmene podataka vezane za nedavne poplave.

„Nakon toga ćemo postepeno objaviti druge informacije. Poslednje ćemo objaviti sredinom 2016. godine. To je u skladu sa planom aktivnosti koji je utvrdilo Veće ministara BiH i do sada nismo imali nikakvih odlaganja“, dodaje Adembegovićeva.

Neki eksperti upozoravaju da će postepeno objavljivanje informacija sprečiti građane da učestvuju u institucijama vlasti i da traže obeštećenja, što direktno utiče na sposobnost zemlje da održi miroljubivo društvo koje dobro funkcioniše. Prema zakonu BiH, institucije vlasti moraju da budu odraz nacionalnosti građana zabeležene popisom.

„Pošto nema zvaničnih rezultata sa popisa prošle godine, ova tela moraju da odražavaju situaciju iz [poslednjeg popisa] 1991. godine“, potvrdila je za SETimes portparolka Centralne izborne komisije Maksida Pirić.

Drugi eksperti kažu da nadležne vlasti treba da teže prevazilaženju situacije u kojoj nedostatak podataka može da izazove probleme u funkcionisanju vlasti.

„Neka vrsta nacionalnog balansa u vladajućim institucijama na svim nivoima u BiH će postojati i treba da postoji“, rekao je Radomir Nešković, profesor političkih nauka iz Banja Luke, u izjavi za SETimes.

Igor Gavran, ekonomski analitičar iz Sarajeva, ukazuje na krhku ekonomiju BiH kao na jedan od glavnih razloga što je EU insistirala da zemlja obavi popis. Rezultati će pomoći zemlji da izbegne zamku spekulacija u procesu planiranja ekonomske politike, rekao je Gavran. On je dodao da su informacije o broju građana, prosečnim prihodima i dugu, kao i o procentu ljudi koji žive u siromaštvu, ključne za kreatore politike i potencijalne investitore.

„Pravi podaci će nam dati mogućnost da planiramo i vidimo šta imamo, a gde je nedostatak određenih resursa. Bilo koji plan ili analiza u ekonomiji nemogući su bez ovakvih informacija“, rekao je Gavran za SETimes.

Kako će brže objavljivanje podataka o popisu pomoći da se smanje etničke tenzije i ubrza put BiH ka EU? Iznesite svoje mišljenje u prostoru za komentare. .

Nastavak na Southeast European Times...