Izvor: Southeast European Times, 11.Feb.2013, 18:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Eksperti: Demokratija može da prevaziđe nacionalističku retoriku

Građani i mediji ne smeju da prihvate nacionalizam kao zamenu koju političari nude umesto boljih usluga i funkcionalnih institucija.

11/02/2013

Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prištine -- 11.2.2013.

Nacionalistička retorika radi sticanja izborne prednosti sve je prisutnija u nekim zemljama regiona, ali eksperti kažu da jačanje odgovornih demokratskih institucija može da osujeti taj trend.

„Nacionalizam koriste političari >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << zbog nepostojanja programa za unapređivanje dobrostanja građana. Političkim elitama to prolazi zato što ih niko ne poziva na odgovornost“, rekao je Seb Bitići, izvršni direktor Instituta za balkansku politiku u Prištini, u izjavi za SETimes.

U Albaniji, gde se ishod junskih parlamentarnih izbora dovodi u sumnju, kritičari su optužili premijera Salija Berišu da igra na nacionalizam optuživanjem susednih država za albanofobiju.

„Verujem da će kroz proces [pridruživanja] EU granice postati nevažne, ali ideja da Albanci treba da se pretvore u pet različitih nacija, koje se razlikuju jedna od druge, zato što su odvojeni u pet država, opasna je. To je potpuno neprihvatljivo“, rekao je Beriša.

Opozicioni lider Edi Rama iskoristio je takve izjave i nazvao ih primitivnim nacionalizmom iz drugog doba koji je upotrebljavan kako bi se izbegla rasprava o lošim rezultatima u upravljanju i ekonomiji.

„Uoči predizborne kampanje vlada nema šta da kaže i ponudi Albancima“, rekao je Rama.

Ali, drugi su skočili u odbranu Beriše i tvrde da Albanija vodi konstruktivnu politiku u regionu. „Ta politika takođe je u skladu sa albanskim ustavom, u smislu zaštite prava Albanaca ma gde oni bili“, rekla je portparolka ministarstva spoljnih poslova Eva Kušova u izjavi za SETimes.

Izbegavanje takvih situacija u kojima nacionalizam može da eskalira može da se osigura samo kroz jačanje demokratskih institucija i odgovornosti, kaže Dragan Popović iz srpskog Centra za praktičnu politiku u Beogradu.

„Jasna pravila, vladavina zakona i institucije sa ovlašćenjima moćno su oružje protiv svih političara koji žele da se koriste nacionalizomom“, rekao je Popović za SETimes.

Na Kosovu -- i u regionu -- postoje pokazatelji sve većeg broja kritičkih glasova i građani bi trebalo da nastave da traže da se vlada fokusira na njihovo dobrostanje i da poveća odgovornost institucija.

„Ali, mora doći do novog insistiranja medija i civilnog društva na boljim uslugama i funkcionalnim institucijama“, rekao je Bitići.

Bitići je objasnio da postoji jak sistem „pokrovitelj-klijent“ koji podriva odgovornost i demokratiju. „Međunarodni sagovornici moraju nedvosmisleno da odagnaju mit da su oni pokrovitelji lokalnim elitama“, zaključio je Bitići.

Lokalni mit je da međunarodna zajednica može da zaustavi nacionalizam, ali ona zato može da ima značajan uticaj na to kakav izbor prave lokalne političke elite, kaže profesor Američkog univerziteta u Skoplju Savo Pendarovski.

„Političke elite mogu ili da minimalizuju značaj nacionalizma ili da ga u potpunosti podrže kako bi poboljšale svoju političku poziciju kada ekonomske i socijalne reforme ne daju rezultate“, rekao je Pendarovski za SETimes.

Pendarovski je objasnio da političke elite u Srbiji, na Kosovu i u Crnoj Gori slušaju Brisel jer su njihova rukovodstva rešena da potpišu sporazume o stabilizaciji i pridruživanju i da dobiju datum pregovora o pridruživanju.

„Drugi se više oslanjaju na svoje izglede za reizbor nego na dugoročan interes svojih građana“, rekao je Pendarovski.

Srbija je upravo takav primer.

Glavni izvor nacionalizma i dalje je nerešeni status Kosova, ali građani takva pitanja ostavljaju po strani i stavljaju ekonomiju i etiku u vrh socijalne agende, kaže Mladen Lazić, profesor FIlozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

„Nacionalizam ne predstavlja sredstvo političke elite da skrene pažnju sa, na primer, produbljivanja ekonomske krize, nego je nastavak skoro 25-godišnjeg sukoba oko postjugoslovenskog nasleđa“, rekao je on za SETimes.

„Nekada nacionalističke političke stranke -- kao što je vladajuća SNS -- skinule su nacionalizam sa svog dnevnog reda i pobedile na poslednjim izborima i vladaju uz sve veću podršku. Stranke koje su zadržale nacionalističku retoriku -- kao što je Radikalna stranka -- izgubile su podršku, a desničarski pokreti (Naši) nisu uspeli da prikupe značajnu podršku“, zaključuje Lazić.

Nastavak na Southeast European Times...