Izvor: Politika, 02.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eksperiment
"Politika" je ovih dana dobila dva pisma. Oba sa iste adrese. Namerno nećemo reći ko ih je poslao, samo šta je napisao. Dakle, u pismima kaže da je Srbija u medijskom mraku, da vlast proganja nepodobne i neistomišljenike, da zemljom vlada grupa ljudi (definiše ih kao "Grupu 22") iz "četiri firme, tri kafane i dva stana" i da se u Srbiji danas aboliraju "kriminalci, šverceri i multimilijarderi čije bogatstvo počiva ne na poslovima u svetu već na krađi onog što su stvarali naši očevi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili na otimanju prirodnih resursa Srbije". Piše o krađi u privatizaciji, o izdaji 5. oktobra, o tome da je sve više siromašnih, a da Srbijom upravljaju neki novi "kumovi", današnji milijarderi, koji su bili "dojučerašnji šverceri nafte, cigareta, oružja, akcizne robe, pljačkaši fondova, učesnici u finansiranju paravojnih formacija", i da njima niko ne sme ni ime da pomene. Ima i jedan deo u kome se kaže da se "sloboda ne dobija, ona se osvaja". Da treba da se "oslobodimo straha" i kaže: "Ne terajte nas na ulice da bismo branili minimum ljudskih i političkih sloboda". Poziva se na Đinđića, pominje Tadića, Koštunicu, Dinkića ... Ima tu još ponešto, ali to je, manje-više, suština.
Da bismo bili pošteni prema ovom pismu, a pre svega prema onome ko ga je napisao i da ne bismo uticali na vaš sud napravićemo jedan eksperiment.
Reći ću vam da je ovo pismo napisao Đ. L. iz Beograda, otac troje dece, inženjer bez posla, živi od onoga što mu žena, ekonomista bez posla, zaradi čisteći novobeogradske solitere. Deca mu jedu dva puta dnevno, on i žena jednom, možda i dva puta ako deca nisu puno gladna, pa nešto ostane. Šta sad mislite? Možda da je Đ. L. sve u pravu? Da je sve što je napisao istina, i još mnogo gore? Ne bi mu zamerili ni da je umesto olovke uzeo motku i da je reči zamenio batinama? Izašli biste na ulicu zajedno sa njim? Ja znam da ja bih.
Ali šta ako je ovo pismo potpisao Čeda Jovanović? Nisam za njega, ali nisam ni protiv njega. Možda bih mislila, nije čovek ništa slagao, ali što nije nešto uradio kad je bio na vlasti? Pitala bih se sigurno koji su mu motivi da danas piše o onome o čemu dok je bio na vlasti nije hteo ni da misli ni da govori? I znam da mu više ne bih izašla na ulicu, ni njemu, ni mnogima drugima.
Možda je pismo Tadićevo? Šta tu čovek da misli? Da je rešio da progovori? Da je konačno odlučio na koju će stranu? Da mu je dosta kompromisa? Da za njega i u njega još ima nade? Morao bi mnogo šta da uradi da me ubedi da je ovo što je pisao i mislio.
Šta ako je Koštunica taj koji je presavio tabak? Šta bi čovek onda mogao da misli? Ustao je pre savetnika i krišom poslao pismo medijima pre nego što su oni poslali svoje saopštenje? Čovek je, kažu, pošten, ali baš toliko? Sprema teren za koaliciju sa Čedom Jovanovićem i demokratama, jer je ostao bez podrške G17, SPS i SRS? Ode i Mišković niz vodu?
Ne smem dalje ni da mislim. Zabrinem se šta sve mogu da pomislim o jednoj istoj istini i nekoliko različitih potpisa.
Mislite da je to haos u glavi? Nije. Haos nastaje kada se dozna prava istina. Ona pisma "Politici" došla su od Bogoljuba Karića i njegove stranke. Časna reč.
Šta li tu čovek da misli?
Dragana Matović
[objavljeno: 02/11/2006]
