Izvor: SrbijaDanas.com, 22.Okt.2019, 02:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekskluzivno za SD: PROŠLI SMO GOLGOTU I PAKAO: "Levijatan" u totalno drugačijem svetlu! Pavle i Aleksandar OTKRIVAJU! (FOTO/VIDEO)

"Dobili smo snimak kako na deponiji sedi pas, totalno pomiren sa sudbinom, kog crvi jedu živog."

Pavle Bihali i Aleksandar Buhanac su na čelu fondacije „Levijatan“. Njih dvojica, koji su godinama prijatelji, postali su javnosti poznati pre par godina kada su digli svoj glas u borbi protiv nasilja nad životinjama. Specifičan način pristupa ovom problemu brzo je doprineo da ih veliki broj srpske javnosti doživi kao „heroje životinja“. U ekskluzivnom intervjuu za naš >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << portal otkrivaju kako je sve počelo, kakve su probleme imali, ali i šta ih najviše pogađa.

Pavle Bihali: Kupio sam psa, čivavu. Bila je jako bolesna, u jezivom stanju.Imala je 130 grama i razne bolesti. Proveli smo oko 4 meseca kod veterinara.Prošli smo golgotu i pakao. Posle toga sam se nekako vezao za njega, kao za dete. To ljudi i ne vole da čuju, ali je postao deo mene i moje porodice. Tada se probudilo nešto u meni da treba da zaštitimo one koji pravo glasa nemaju.

Aleksandar Buhanac: Da smo se pojavili u odelima niko ne bi obratio pažnju na nas, međutm ljudima smo ovako skrenuli pažnju. Sve rešavamo institucionalnim putem, pravno, sudski..

Pavle Bihali:To je prilično veliki zalogaj u ovom trenutku, ali nadam se da ćemo u budućnosti to uspeti da napravimo. Poenta je da ljudi dolaze tu da leče svoje životinje i da to bude samoodrživ sistem.

Aleksandar Buhanac: Generalno, to je potpuno isti čovek koji malteretira ženu i decu i koji ima neku devijaciju, kao što su zoofilija ili pedofilija. Nekada se, mahom, desi da su to ljudi koji su pijani ili drogirani, ali se desi da to nikada pre toga nije uradio, što naravno ne umanjuje njegovu krivicu. Zlostavljanja životinja je uvek bilo, mi smo sve objedinili. Ljudi nam pošalju, mi objavimo, svi vide. Nije se govorilo o zlostavljanju, niti je sprovođen zakon koji postoji.

Pavle Bihali: Dobijemo snimak, vidimo šta se dešava, pogledamo da li je za objavljivanje ili ne. Ako jeste za objavljivanje, onda pustimo. Međutim, kada analiziramo snimak mi ga postavimo tako da možemo da očekujemo informacije o počiniocu. Ponekad stavljamo inicijale i mesto na kom se zločin dogodio. U 99% dobijemo informacije o počinitelju, pa nas često svi pitaju kako dolazimo do takvih informacija. Ustvari, mnogo ljudi nas prati. Ako, na primer, ti učiniš neko zlodelo, mnogi će dati mnogo informacija o tebi. Ukoliko se ukrsti mnogo informacija o jednoj osobi, između ljudi koji se međusobno ne poznaju, onda je to to. Do sada nijednu grešku nismo imali. Čak smo mnogima otkrili još neke loše stvari koje je radio, a nisu bile vidljive.

Aleksandar Buhanac: To je, pre svega, kućno vaspitanje. Uz dužno poštovanje svima, u poslednjih 20-ak godina, došlo je do migracija stanovništva, milsim na one koji su došli iz ruralnih predela kod nas. Oni smatraju da životinje nisuza kuću i njihovu okolinu, a to ih podseća na ono odakle su došli. Oni tamo neće da se vrate ni po koju cenu. Nekim ljudima su životinje dobre samo za jelo i čuvanje stoke.

Aleksandar Buhanac: Apsolutno ne! Mi nismo ni vegetarijanci, ni vegani, ali neke stvari treba da se znaju kako se rade. Mislim na način na koji se ubijaju životinje, kojima se čovek hrani. Čovek pokazuje svom detetu, kako da maljem udari životinju, pa je ne ubije iz prve, nego je ubije iz sedmog, osmog puta. Životinja krvari, muči se. To je zlostavljanje životinja.

(SMEH) Aleksandar Buhanac: Mi uvek govorimo ljudima jednu rečenicu: „Bogu hvala, pa se to nikada nije desilo“. Bile su situacije gde smo sa jedne strane imali zlostavljača, a sa druge zlostavljanu životinju. Ako se okreneš zlostavljači, životinja beži. Mi smo se uvek okretali ka životinji. Na nas su toliko reflektori uprti, pogatovo na Pavla, i mene pored njega, da za nešto što neko ne bi ni bio primećen, nas bi kamenovali, osudili. Vešali, bukvalno! Do nasilja nikada neće doći, jer bi nas to mnogo koštalo.

Pavle Bihali: Meni je najpotresiniji bio slučaj kuce koja je bila skotna. Nju su izbacili napolje, a žema koja je bila vlasnik psa je naručila da je ubiju. Onda je neki „gospodin“ došao, udario ju je (psa) u glavu. Uspeli smo da je spasimo, ali je ona imala toliko povreda i gnoja. Bile su to litre i litre gnoja. Mogla je ruka da joj se ubaci ispod glave, koliko je bila povređena. I to je jedan  od najpotresnijih slučajeva

Aleksandar Buhanac: Meni je najpotresniji slučaj bio – slučaj Drage. Dobili smo snimak, kako na deponiji sedi pas, totalno pomiren sa sudbinom, kog crvi jedu živu. Sčlobodno mogu reći, da smo tada zatekli kilograme crva na i u njoj. Sredili smo je, okupali. Ali, ona se sutradan upokojila. A zajednički, najpotresniji slučaj, Pavlu i meni je – Lara. Pas za kog smo se dugo borili. To su neki slučajevi, bukvalno kao decu da odvajamo, ali ovo su neki koji su najupečatljiviji.

Pavle Bihali: A inače, nemamo veliki procenat smrtnosti pasa, možda nekih 5% ili 6%. Na primer, nekada kada mislimo da je gotovo, životinje se izvuku, a nekada kada mislimo da će sve biti u redu sa njima, ipak, ne bude tako. Dešavalo se, nemali broj puta, da pas koji dođe sa ulice, koji sa štenićakom leži sedam dana, da legne mrtav na veterinarski sto. Jednostavno, kada se osete sigurnim…

Aleksandar Buhanac: Tako je i Draga „otišla“…Mi uzimamo životinje koje bi vlasnici uspavali, a koje ni veterinari ne bi prihvatili.

Aleksandar Buhanac: Bilo je ptica i konja. Čuven je slučaj kobile Ždraline. Ona je sada kod nas, to je sada naš konj. A što se ptica tiče, bio je Miroslav (vrana), sova, divlji golub...Ptice su jako osetljive. Za ptice ne možemo da tvrdimo da su ih ljudi povređivali. Njihova prirodna selekcija je takva da padnu u letu ili iz gnezda.

Pavle Bihali: Pravi put je nekad jednosmerna ulica. Ako mu staviš znak stop – to je pravi put! (SMEH) Za tebe bi pravi put bio da ideš ovom ulicom ili onom, da odeš na more...A on ima STOP i to je to.

Aleksandar Buhanac: To se dešavalo pre osnivanja fondacije. To se više ne radi. Ljudi su se samoorganizovali po mestima, i u dogovoru snimali te „snimke izvinjenja“. Ne znam šta se pre snimka dešavalo, nadam se da se događalo svašta. I moram da napomenem da mi nemamo ni jednu krivičnu prijavu za neki vid nasilja ili pretnji prema ljudima koji su zlostavljači.

Pavle Bihali: Iskreno, ljudi generalno ne žele da uzmu životinje. Ono što mene lično pogađa, imali smo slučaj da smo uzeli jednu kuću sa četiri šteneta, u pitanju je rasa staford. Oni su uzeti za jedan dan. U pitanju su rasni psi i tada ljudi žele sa uzimaju životinje. A kada  je neka kuca, kao recimo neki mešanac, onda ke sve jako mučno. Nas dvojica se ne bavimo udomljavanje, ali fondacija mora da se bavi time, jer je to deo procesa rekuperacije psa.

Aleksandar Buhanac: Da, postoje. Prolaze kod određena pitanja. Neka od tih pitanja su veoma lična i intimna. Pitanja su, na primer, „koliki su vam prihodi, da li imate auto, da li ste vlasnici stana ili podstanari, da li stanodavac zna da imate životinje, da li imate decu, da li znate treba da potpišete da „idete“ pod krivičnu i moralnu odgovornost ukoliko ne pazite na životinju...“

Aleksandar Buhanac: Ne! Koliko god bili iskusni u tome, to je prosto nemoguće. Za nekoga za koga smo sigurni, desi se da nije.

Pavle Bihali: Uzeo si psa, nisi uzeo dresiranu pudlicu koja će da skače u vatreni obruč. Uzeo si psa koji je sa ulice, sa kojim mora da radiš i da vodiš računa o njemu! „Pas laje i pojeo mi je kabl“ - pa šta hoćeš, ne razumem.

Aleksandar Buhanac: Morate biti spremni da vam pas pojede patike ili cipele. To je normalno. Meni je „pas sa ulice“ pojeo album FIFA, koje skupljam od 1989.godine, čija je vrednost ogromna.

Ribar je kopao po smeću i pronašao jedno od NAJVEĆIH BLAGA NA SVETU, ali tu tek počinje misterija (VIDEO)

 

Nastavak na SrbijaDanas.com...