Izvor: Southeast European Times, 28.Nov.2011, 23:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomski rast Rumunije doveden u pitanje
Analitičari kažu da je za očekivati usporavanje dobrih ekonomskih rezultata Rumunije ostvarenih u trećem kvartalu zahvaljujući solidnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
28/11/2011
Pol Ćokoju za Southeast European Times iz Bukurešta – 28.11.2011.
Predsednik Trajan Basesku nedavno je izrazio optimizam u pogledu ekonomske perspektive Rumunije.
„Isključeno je da Rumunija ekonomski propadne sve dok smo deo programa Trojke (MMF, Evropska Komisija >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i Svetska banka). Pokrili smo sve eventualnosti i možemo da budemo optimisti“, rekao je on posle sastanka sa delegacijom Trojke u Rumuniji ovog meseca.
Poljoprivreda je podstakla ekonomski rast od 4,4 odsto u trećem kvartalu, ali analitičari prognoziraju usporavanje rasta.
U poređenju sa drugim tromesečjem, Rumunija je imala najveći ekonomski rast od svih 27 članica EU. Ukupan rast od 1,5 odsto očekuje se na godišnjem nivou, dok za 2012. najnovija prognoza Svetske banke predviđa rast od između 1,8 i 2,1 odsto.
Ipak, analitičari su oprezni kada je reč o rastu na kraju trećeg kvartala 2011.
„To nije održiv rast, već je rezultat različitih okolnosti i dobrih rezultata u poljoprivredi. Ipak, isključujem mogućnost slične dinamike rasta u narednom periodu“, kaže za SETimes Dan Popa, koji uređuje popularni blog o ekonomiji.
„Sada možemo samo da se nadamo da će ekonomska kriza u ostatku Evrope minimalno uticati na naš rast. Rizik od „rikošeta“ još uvek postoji i oseća se u ovom trenutku zbog povećanih gubitaka lokalnog bankarskog sistema, posle situacije u Grčkoj i Italiji“, dodaje on.
Drugi rizik preti od mogućih populističkih mera na izborima naredne godine, kaže Popa. „Na taj rizik se upozorava u gotovo svim internim bankarskim izveštajima, kao i u istupima MMF i zvaničnika. Nažalost, politička buka zaglušuje ekonomski uzdisaj“, upozorava Popa.
Pozitivan ekonomski trend, međutim, daleko je od toga da utiče na životni standard Rumuna, koji je drastično pao u nedavno završenoj recesiji.
„Dobre vesti o rastu u trećem kvartalu su više statistička referenca nego polazna tačka za oživljavanje lokalne ekonomije sa vidljivim efektima u stvarnosti“, kaže za SETimes Viktor Lupu, zamenik glavnog urednika lista Najn oklok.
„Zbog toga bih bio oprezan kada je reč o bilo kakvim očekivanjima o porastu životnog standarda u bliskoj budućnosti. Nema povećanja plata i dobrih vesti u narednom periodu. Da bismo zaista osetili ekonomska poboljšanja, trebalo bi očekivati ekonomski rast od najmanje tri do četiri odsto BDP-a“, dodaje Lupu.
Zaposleni u javnom sektoru najviše se nadaju pozitivnim ekonomskim promenama pošto su im plate skresane za 25 odsto u okviru mera štednje u 2010.
„Možemo da govorimo o porastu životnog standarda tek pošto nam vrate 25 odsto od plate. To je tačka od koje ćemo početi da brojimo. Do tada, sve te dobre vesti ostaju samo brojke na papiru za nas“, kaže za SETimes Vasile Dumitrasku, računovođa jedne državne agencije.
Rumunski zvaničnici odbijaju da kažu da li će plate i penzije porasti iduće godine. Predstavnici Trojke, koji su oprezni kada je reč o javnoj potrošnji, kažu da je takva mera moguća od sredine iduće godine, u zavisnosti od ekonomske situacije u zemlji i spoljašnjih faktora.
Nastavak na Southeast European Times...
