Izvor: RTS, 05.Apr.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomski problemi evrozone
Veliki rast nezaposlenosti u zemljama evrozone krije opasnost od socijalnih nemira, ocenjuju stručnjaci. Ekonomska kriza postaje sve dublja. Najteže posledice recesije vidljive u Španiji.
Pojedine zemlje evrozone čekaju nove ekonomske nevolje, predviđaju stručnjaci. Svi strahuju od rasta broja nezaposlenih i socijalnih nemira. U 27 zemalja članica Evropske unije, samo u januaru, stopa nezaposlenosti bila je 7,6 odsto. Taj prosek, međutim, krije zabrinjavajuće podatke u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nekim zemljama, pre svih u Španiji.
Ne tako davno, veliki redovi ispred španskih agencija za zapošljavanje bili su nezamislivi. Recesija ne bira, pa se tako Španija sa stopom nezaposlenosti od 15,5 odsto našla na vrhu tabele.
Prognoze su sumorne. Nezaposlenost će dostići čak dvadeset procenata. Zato mnogi, koji na posao čekaju mesecima, polako gube nadu.
"Imala sam ugovor na šest meseci. Kompanija je propala, nismo dobili ni ono što smo pošteno zaradili. Sada mogu samo da stojim i čekam. Svi smo na udaru. Trpe građani, firme, čitava zemlja. Valjda postoji neko rešenje", kaže jedna od mnogih građana koji tragaju za poslom.
Španija je posebno teško pogođena svetskom ekonomskom krizom, naročito u građevinskoj industriji. Centralna banka navodi da će bruto nacionalni proizvod biti manji za tri odsto, i da će budžetski deficit daleko nadmašiti ograničenja, nametnuta članstvom u evrozoni.
Nezadovoljstvo vlada i u Italiji. Radnici na protestu u Rimu traže od vlade više novca za otvaranje novih radnih mesta. Industrija je ugrožena, pa se radnici masovno otpuštaju. U januaru i februaru, bez posla je ostalo 350 hiljada ljudi, duplo više nego prošle godine.
Nije sve tako crno. "Ima pozitivnih vesti, ali malo", priznaju ministri finansija Evropske Unije okupljeni u Pragu.
Ohrabruje rast potrošnje domaćinstava, ali je situacija na tržištu rada gora, a stopa nezaposlenosti u Uniji najviša je u poslednje tri godine.
"Ova godina biće komplikovana. Prognoze potvrđuju da se rizici pretvaraju u stvarnost. Inflatorni pritisci i dalje rastu i odlučili smo da smanjimo kamatnu stopu," rekao je guverner Evropske centralne banke Žan Klod Triše.
Odgovor ovog puta je smanjenje kamatne stope za 0,25 odsto. Većina analitičara očekivala je više, ali podsećaju da je to šesto smanjenje za šest meseci.
