Izvor: RTS, 01.Dec.2012, 10:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekonomski oporavak obara kamate

Građani Srbije teško se odlučuju na podizanje novih kredita zbog kamata koje su među najvišima u Evropi. Poboljšanje se može očekivati samo ukoliko ukupna ekonomska situacija u zemlji napreduje, tada će i kamatne stope da idu naniže, kaže za RTS Frederik Kuan, predsednik Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.

Krediti građana na kraju oktobra bili su 602 milijarde dinara, što je za procenat manje nego mesec dana ranije. S druge strane, preduzeća su minimalno povećala >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ukupne pozajmice od banaka. Mnogi se teško odlučuju na podizanje novih kredita zbog kamata koje su među najvišima u Evropi, dok ima i onih kojima je potreban reprogram pozajmica jer ne mogu redovno da izmiruju rate.

Šta treba očekivati kada je reč o visini kamata i rešenju problema rizičnih kredita, za RTS  govori Frederik Kuan, predsednik Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke sa kojim je razgovarala Vesna Damjanić Branković.

Od početka krize, prvi put se dogodilo prošlog meseca da su građani više kredita vratili nego što su uzeli novih. Jedino čemu su ostali verni jesu keš krediti, koji su, međutim i najskuplji.

Gospodine Kuan kako komentarišete ovaj podatak zabeležen prethodnog meseca?

Pre svega, rekao bih da se ovaj trend koji ste pomenuli ne odnosi na našu banku, jer mi imamo stalno povećanje kredita od početka godine kako kod individualnih klijenata, tako i kod preduzeća.

Ali, generalno, u bankarskom sektoru?

Generalno, na bankarskom tržištu, vi znate da je situacija komplikovana ovih dana za sve. Kompanije imaju poteškoće, a i građani imaju sve manje novca i samim tim se ne usuđuju da pozajmljuju novac od banaka. Ali, kako ja vidim, bankarski sektor dobro radi, u smislu da kada neko ko želi da pozajmi novac, a ima čime da ga vrati, banka daje zajam.

Da, ali da li je možda to signal za vas kao bankara, da biste mogli da razmislite o kamatama pod kojima odobravate kredite?

Vi znate da bankarski sektor nije izolovan od ekonomije, pa naravno, kao bankar, kada ekonomija pati i mi takođe patimo. Ovih dana mi imamo veće obaveze da nastavimo da dajemo kredite, ali naravno, ako klijent ima mogućnost da kredit vrati.

Šta je sa Srbijom? Od vas bankara uvek se može čuti da kod obračuna kamata uzimate u obzir rizik zemlje i običavali ste reći da je rizik visok. Da li je rizik još uvek toliko visok posle formiranja vlade, posle donošenja ekonomskih mera i prodaje obveznica na međunarodnom tržištu?

Da, rizik zemlje je kao što ste pomenuli ono što uzimamo u obzir kada određujemo kamate, takođe uzimamo u obzir i druge stvari kao što je likvidnost, kreditna sposobnost. Dakle, to je deo onoga što klijent finansira kroz kamatu. Mi smo videli da je vlada osigurala finansiranje prodajom obveznica, što oslikava i poverenje u zemlju. Time smo videli da ima dobrih, pozitivnih znakova, povratka poverenja kada je u pitanju Srbija, a sa druge strane, mi znamo takođe da postoje i druga pitanja kao što su javni dug i budžetski deficit, i mislim da će nova vlada morati da demonstrira sposobnost da reši ova pitanja, i tada će rizik biti smanjen.

Veliko pitanje, jedan od najvećih problema za vas bankare, ali i čitavu ekonomiju jesu rizični krediti, koji rastu posebno među privrednicima. Koje bi bilo rešenje za one kompanije koje bi u ovom trenutku uzele nove kredite za oporavak, ali imaju problem sa vraćanjem prethodnih pozajmica?

Ako ne mogu da vrate stare, ne mogu da dobiju ni nove kredite - to je sigurno. Ali, ako su kompanije dobre u osnovi mi uvek nađemo načina da ih finansiramo. Tako da - ako se u ovom trenutku suočavaju sa poteškoćama, mi ima pomažemo da ih prevaziđu na kratak rok reprogramom kredita, pregovorima o novim uslovima kreditranja kao bi stali na noge i kako bi ponovo bili u situaciji da vraćaju kredite.

Da li misilite da je bankarskom sistemu potrebno novo - sistemsko rešenje za taj problem. Ovih dana možemo da čujemo najave iz centralne banke o osnivanju nove banke ili fonda za nenaplativne kredite?

Nemam sve podatke i detalje u vezi sa tim. Ali ono što mogu reći da je to urađeno i u drugim zamljama. Pitanje je da li je to rešenje za sve dobro. Nisam siguran jer ne znam detalje. Mi intenzivno tražimo rešenja za nenaplative kredite, to još nije toliki problem da ne možemo sami da ga rešimo. Generalno, videćemo da li će takav fond biti pravo rešenje. Za mene mogle bi da budu i druge opcije - recimo mi ne možemo da otpišemo nenaplative kredite zbog postojećih poreskih rešenja koja takav otpis vezuju za prethodno plaćanje poreza na dobit. Izmena tih rešenja bila bi jedna od opcija. Mada, nama je generalno potreban ekonomski oporavak.

Tom ekonomskom oporavku potrebne su banke, odnosno kompanijama ste vi potrebni kako biste finansirali njihov posao. Međutim, pojedini privrednici se žale da banke neće da im odobravaju kredite, jer vam se to ne isplati, jer je rizično. Da li je to tačno, kako komentarište?

Generalno, ako je u pitanju kompanija koja je dobra, koja ima dobro rukovodstvo i projekte ona će uvek da dobije kredit za finansiranje kod banaka. Ovde je ipak prisutna velika konkurencija, postoji 30 banaka tako da nije u pitanju nedostatak banaka i kapitala. Za kompanije situacija je drugačija od slučaja do slučaja i banke se trude da pomognu svojim klijentima jer je,na kraju krajeva, to i u našem interesu. Ono što mi očekujemo jeste dobar projekat.

A sniženje kamata?

Kamate su svakako veće ovde u Srbiji nego u drugim zemljama, to utiče i na nas takođe jer i mi plaćamo za veći rizik. Poboljšanje na tom polju možemo da očekujemo samo ukoliko ukupna ekonomska situacija u zemlji napreduje, tada će i kamatne stope prirodno da idu naniže.

Nastavak na RTS...