Izvor: Politika, 12.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomski nacionalizam protiv načela EU
Uprkos stalnim pozivima Brisela na jedinstven odgovor EU na finansijsku i ekonomsku krizu, na sceni je pojedinačna borba država koje pokušavaju da same spasavaju što se spasti može
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 12. februara – U Evropskoj uniji raste zabrinutost zbog finansijske i ekonomske krize, ali i zbog načina na koji postupaju države članice, koje pokušavaju da same reše svoje probleme i sve više se klone zajedničkog delanja. Evropskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komisiji i češkom predsedništvu EU hitno je potrebna rasprava o ovoj temi, pa je češki premijer Mirek Topolanek sazvao samit EU za 1. mart, iako će redovan skup lidera EU biti održan svega dvadesetak dana kasnije. Najavljujući vanredni samit, Topolanek je ocenio da će to ličiti na sastanak kluba u kojem interakcija više na funkcioniše kako bi trebalo.
– Podigli smo političke tenzije, kazao je, između ostalog, Topolanek najavljujući vanredni samit. On je najavio da će samit biti posvećen merama koje preduzimaju zemlje EU da bi se štitile od krize.
Na udaru njegove najžešće kritike, kao i glasnog negodovanja Brisela, našao se francuski predsednik Nikola Sarkozi sa svojim merama za pomoć posrnuloj francuskoj autoindustriji. Sarkozi, koji je donedavno predsedavao EU i ostao upamćen i po tome što je svako malo sazivao vanredne samite povodom različitih kriza, uspeo je da ujedini EU, ali protiv sebe. Sarkozijev predlog da se francuskim proizvođačima automobila odobri državni kredit od osam milijardi evra i da zatvori proizvodne pogone u inostranstvu i prebaci ih natrag u zemlju, označio je početak uzbune u EK. Rečnik briselske birokratije obogaćen je novim pojmom koji je nazvan „ekonomski nacionalizam”, na čiju opasnost su najpre ukazale Nemačka, Češka i Slovačka.
„Strahujemo od protekcionizma, jer postoji rizik da se zemlje članice uključe u tu vrstu trke, a to nas sve zajedno kao EU nikuda ne bi odvelo. Zemlje Unije moraju na krizu brzo reagovati merama koje su već odobrene. S druge strane, EK nema novac da spasava kompanije, ali brine se da one izbegnu nepotrebna dodatna opterećenja”, objasnio je neimenovani diplomata EK u neformalnom razgovoru sa novinarima.
Dostupni podaci govore da je kriza već ozbiljno ugrozila najjače ekonomije Evrope. Rukovodstvo Engleske banke potvrdilo je da je Britanija u dubokoj recesiji i najavilo mogućnost doštampavanja novca. Maloprodajne cene u Nemačkoj porasle su tokom proteklog januara za oko jedan odsto, a dotakle su sve, od mašina za veš do automobila, saopštio je Federalni zavod za statistiku i objasnio da su poskupljenja direktna posledica svetske ekonomske krize.
Činjenica da je francuski „Reno” objavio gubitak od 982 miliona evra u drugom polugodištu prošle godine i najavio smanjenje troškova na svim nivoima, samo bi mogla da podstakne Sarkozijev takozvani nacionalizam.
Međutim, Topolanek je juče obećao da neće više polemisati posredstvom medija sa francuskim predsednikom, jer to šteti obojici. Onda je ne pominjući nazive država dodao da je evidentno da „neke države članice pozivaju na protekcionizam, dok se druge zalažu za poštovanje propisanih pravila”.
EK je detaljno preispitala francuski predlog za odobrenje zajma i juče zabrinuto odgovorila da bi tim zajmom mogla biti narušena načela jedinstvenog tržišta EU. Komisija je danas odobrila mere belgijske vlade koja će uložiti još oko milijardu evra u spasavanje ovdašnjih banaka, a odobren je i plan mađarske vlade za stabilizovanje finansija.
V. Jokanović
[objavljeno: 13/02/2009]
