Izvor: Politika, 11.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomski bolesna „država”
Ne postoji zemlja koja može da opstane na lignitu. Radna snaga jeste mlada, ali nekvalifikovana za rad u uslugama ili industriji, kaže ekonomista Boško Mijatović
Kosovo je sada ekonomski bolesna država i nastaviće da bude bolesna u ekonomsko-finansijskom smislu. Jer, Albanci nemaju nikakvu proizvodnju ili ekonomsku aktivnost, ukoliko se u to ne računa šverc. Preživljavaju samo zahvaljujući novcu dijaspore i pomoći Zapada koji je napravio ekonomski neodrživu zemlju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ovo za „Politiku” kaže ekonomista Boško Mijatović koji je bio član državnog tima za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije za ekonomski deo i decentralizaciju.
– Zapad je već u nezavisnost uložio dosta novca kako bi im omogućio da drže glavu iznad vode. Međutim, i oni su svesni da će morati dodatno da odreše kesu. EU im je obećala jednu milijardu dolara, Svetska banka isto toliko, a SAD će, verovatno, jednog dana kada bude razgraničen kosovski dug, da ga preuzme. Jedan od važnih razloga za nezavisnost jeste i želja Amerike da Kosovo skine samo sa svog novčanika i prebaci na druge međunarodne finansijske izvore kao što su MMF, Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj – kaže Mijatović.
Problem je u tome što su do sada članice ovih međunarodnih finansijskih institucija mogle da budu samo članice Ujedinjenih nacija, uz donedavne izuzetke kao što je Švajcarska za koju nema sumnje da se radi o suverenoj državi.
Ovaj poznavalac ekonomskih prilika kaže da ni dve milijarde dolara neće biti dovoljno da Kosovo „stane na svoje noge” i postane ekonomski samodovoljno.
– Te pare će se preliti u potrošnju, a neće otići u investicije i proizvodnju. Pitanje je šta će biti kada se pare potroše. Zapad zna da će i dalje morati da ih finansira i to iz straha da se socijalno-ekonomska situacija ne pogorša. Ako se to desi zna se šta sledi – porast kriminala, rat klanova i slično što će se odraziti na njihovu političku situaciju i sve u svemu nije reklama za demokratiju. U takvim uslovima mi treba da čuvamo granice, administrativne ili ne, da se takva situacija ne „prelije” na našu stranu – objašnjava Mijatović.
Što se tiče argumenata Zapada da Kosovo može profitirati od energetskih resursa, naš sagovornik kaže da ne postoji zemlja u svetu koja ekonomski može da opstane na lignitu: „Od nafte može, ali ne i od lignita. Sem toga, kosovski lignit je slabog kvaliteta i teško može da se izvozi kroz struju. Da bi Kosovo moglo da izvozi struju, potrebne su velike investicije od nekoliko stotina, pa i milijardi dolara. Pri tom, oni prvo moraju da podmire sopstvene potrebe za energijom, pa tek onda da izvoze struju”.
Mijatović kaže da ni zalihe olova ne mogu obezbediti perspektivu, da je Trepča na izdisaju i da u prirodnim resursima „nema hleba”. U stranim izvorima se često kao komparativna prednost kosovskih Albanaca navodi i mlada radna snaga, ali Mijatović kaže da ti mladi ljudi nisu kvalifikovani za rad u uslugama ili industriji što je ograničavajući faktor za privlačenje investitora.
Jovana Rabrenović
[objavljeno: 12/03/2008]
