Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Nov.2019, 14:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekonomisti: Budžet razvojni i optimalan

Predlog budžeta za 2020. godinu je optimalan, predstavlja dobar balans između stabilizacionih ciljeva i pomoći će da se ostvari stopa rasta koja je planirana za narednu godinu, ocenili su danas ekonomski stručnjaci.

U Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu, koji je ove nedelje ušao u skupštinsku proceduru, između ostalog, projektovana je stopa rasta od četiri odsto.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić rekao je da Predlog budžeta za >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << narednu godinu predstavlja dobar balans između stabilizacionih ciljeva, kojima se zaokružuje period smanjenja javnog duga, i razvojnih ciljeva.

"Imamo uravnotežen budžet, budžetski deficit je na minimalnom nivou od 0,3 posto BDP, i to je dalja tendencija uravnoteženja budžeta i po tom osnovu smanjenja javnog duga, koji je sada projektovan na nivou 50 procenata BDP-a, a to je završetak stabilizacione strategije i sada je zaista budžet u jednoj meri i razvojni", kaže Grubišić za Tanjug.

Predviđena su značajna ulaganja za infrastrukturu, što znači da se nastavlja trend izgradnje auto-puteva, ulaganja u železnice i razne druge projekte, primetio je on i dodao da se, sa druge strane, ipak predviđa "neko, doduše malo skromnije, povećanje penzija i plata".

Takođe, on ocenjuje i kao dobru stranu to što se povećavaju i izdvajanja za obrazovanje i inovacije.

Glavna i odgovorna urednica časopisa Biznis i Ekonometar Radojka Nikolić ističe da Predlog budžeta za 2020. godinu izgleda optimalan, kakav je i potreban jednoj ekonomiji u razvoju, jer je akcenat na infrastrukturi, inovacijama, zaštiti životne sredine i ulaganju u obrazovanje.

"Sve izgleda dosta dobro projektovano, a ostaje da se vidi po stavkama kako će to izgledati, jer smo sada dobili samo osnovni okvir budžeta", kaže Nikolićeva i dodaje da "ostaje da se vidi da li će moći da se dođe do tog rasta od četiri posto u sledećoj godini koliko je predviđeno", rekla je Nikolić Tanugu.

Nikolić takođe napominje da bi možda trebalo više razmisliti i o rasterećenju privrede, mada nekih rasterećenja u predlogu ima, kao i podsticaja zapošljavanju.

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize i usluge PKS Bojan Stanić kaže da će budžet, koji ima atribut razvojnog, pomoći će da se ostvari stopa rasta od četiri posto, koja je planirana za 2020. godinu.

"Ubrzanje privredne aktivnosti, koje se dešava u drugoj polovini ove godine, dovešće do toga da se obistini inicijalna projekcija od 3,5 procenata rasta", kaže Stanić za Tanjug i napominje da su zemlje evrozone i vodeće privrede Evropske unije "revidirale naniže stope rasta za ovu godinu".

Važnim ocenjuje i to što se budžetom predviđa i dalje rasterećenje privrede, odnosno smanjenje poreskog opterećenja zarada.

"Budžet nastavlja sa jačanjem fiskalne konsolidacije, a imamo i novi investicioni ciklus, koji je najavljen i treba da počne da se realizuje 2020. godine, pa će, uz blagi budžetski deficit koji je kontrolisan i dogovoren sa MMF-om, to dati dodatni vetar u leđa investicijama, odnosno javnim ulaganjima u infrastrukturne projekte", kaže Stanić.

Povećanje zarada u javnom sektoru Stanić ocenjuje kao značajno, jer će povećati kupovnu moć stanovništva i ličnu potrošnju.

Ministar finansija Siniša Mali naglasio je prošle nedelje da je budžet za 2020. godinu razvojni, da se njime podstiče dalji razvoj privrede i da je za sledeću godinu projektovan realni rast privrede od četiri odsto.

On je dodao da se ovim predlogom budžeta označava završetak procesa konsolidacije javnih finansija i označava početak razvoja.

Mali je rekao da u budžetu za 2020. godinu ima dovoljno novca i za povećanje plata u javnom sektoru i za povećanje penzija.

U budžetu je izdvojeno 295,4 milijarde dinara na plate, kao i 581,2 milijarde dinara na penzije.

Kada je reč o kapitalnim investicijama, u predlogu budžeta je u tu svrhu predviđeno 198,9 milijardi dinara, a najveći deo tih sredstava se odnosi na saobraćajnu i železničku infrastrukturu.

Povećan je iznos za unapređenje infrastrukture za zaštitu životne sredine sa ovogodišnjih 23,7 milijarde dinara, na 59,4 milijardi dinara za sledeću godinu, a takođe i iznos izdvojenih sredstava za lečenje retkih bolesti, koji ce iznositi 2,4 milijarde dinara.

Mali je precizirao da su, kada je reč o infrastrukturi, izdvojena sredstva za Moravski koridor, deonicu Pojate - Preljina, za izgradnju autoputa Beograd - Sarajevo, za izgradnju saobraćajnice Ruma - Šabac - Loznica, zatim za deonicu Obrenovac - Ljig, za deonicu Surčin - Obrenovac, kao i za deonicu Novi Beograd - Surčin, za beogradsku obilaznicu (deonica most preko reke Save kod Ostružnice - Bubanj potok), brzu saobraćajnicu Novi Sad - Ruma, zatim za deonicu Preljina - Požega.

U predloženom budžetu za iduću godinu više sredstava se izdvaja za Fond za inovacionu delatnost, za razvoj preduzetništva, dok je, Fond za nauku dobio duplo više novca.

"Ono što je posebno važno idemo i sa daljim rasterećenjem plata. Još jedan odsto smanjenja opterećenja na zarade od 2020. godine", najavio je Mali i podsetio da je 2018. godine ukupno opterećenje plata bilo 63 odsto, a da će sa najavljenim rasterećenjem biti 61 odsto.

Očekuje da će rasprava u Skupštini Srbije početi 20. novembra.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...