Izvor: Blic, 11.Sep.2009, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomija na kolenima, Vlada na nogama
Nasuprot letošnjim, veoma optimističkim najavama iz Vlade Srbije da se srpska ekonomija nalazi „na početku kraja ekonomske krize", upravo završeni pregovori sa MMF-om to ne potvrđuju. Oni su, naime, doveli samo do saglasnosti MMF-a sa predlogom Vlade da, zbog svetske ekonomske krize, dozvoljeni budžetski deficit za ovu godinu može iznositi 4,5 odsto bruto društvenog proizvoda.
Nažalost, on će biti pokriven dodatnim zaduživanjem Srbije, pre svega kod >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << MMF-a i Svetske banke. Budžetski deficit je ogroman i iznosi 132 milijarde dinara, što znači da naše društvo sada za skoro četvrtinu više troši nego što proizvodi. Prema mišljenju ekonomskih stručnjaka, ukoliko se nastavi sa sadašnjim tempom zaduživanja države, budžet uskoro neće moći da otplaćuje ni kamate na uzete kredite. Dodatni ekonomski problem predstavlja uzdržavanje stranih investitora da ulažu u Srbiju, što je suprotno optimističkim predviđanjima iz Vlade Srbije na početku ekonomske krize.
Pošto je Vlada Srbije „ubedila" MMF da za Srbiju i njenu privredu nije prihvatljivo povećanje PDV-a kao instrumenta za popunu budžetskog deficita, prihvaćen je njen predlog da se prekomerna javna potrošnja, odnosno budžetski deficit u narednoj godini pokrije uštedama u oblasti administracije, penzijskog, zdravstvenog i obrazovnog sistema, koje treba reformisati. Međutim, priprema i realizacija takvih reformi u našim uslovima je „na dugom štapu". Primera radi, početkom ove godine država je odustala od najavljenog znatnog smanjenja broja zaposlenih u administraciji zbog nedostatka budžetskih sredstava za isplatu ogromnih otpremnina. Zbog toga i nije realno ispunjenje obećanja MMF-u da će do kraja oktobra ove godine biti vidljivi prvi rezultati reforme i smanjenja administracije. Slično je i sa reformom penzijsko-invalidskog sistema (koji se velikim delom finansira iz budžeta), čije ozdravljenje je uslovljeno ubrzanim ekonomskim razvojem i velikim rastom zaposlenosti.
Zbog veoma teške ekonomske i socijalne situacije, sve su češće najave da predstoji „vruća jesen" u Srbiji, koja će biti u znaku mnogobrojnih i masovnih protesta i štrajkova. Iskustvo iz proteklih meseci krize, međutim, ne potvrđuje tu bojazan, iako je ona logična, imajući u vidu dramatično težak položaj mnogih preduzeća i zaposlenih u njima, veliki broj otkaza i slično. Razlozi za takav zaključak su dvojaki. Prvi i najvažniji je veliki strah zaposlenih od otkaza koji njih i njihove porodice vode u pravu egzistencijalnu katastrofu. A novi privatni vlasnici preduzeća (i domaći i strani) otkaze daju bez imalo bolećivosti, jer svim sredstvima štite svoj profit, koji je, takođe, smanjen zbog pada proizvodnje i izvoza. Pri tome im zakonski propisi ne predstavljaju ozbiljnu branu, a još manje sudski postupci u vezi sa otkazima. Oni, zbog višegodišnjeg trajanja i najčešće negativnog ishoda za otpuštene, predstavljaju pravu moru i siguran put u ekonomsku bedu. Ali zato otkazi i dugi sudski postupci istovremeno predstavljaju veliko ekonomsko olakšanje za poslodavce. S druge strane, naknada nezaposlenim licima praktično je socijalna pomoć, koja je ispod egzistencijalnog minimuma.
Drugi razlog izostanka masovnih protesta i štrajkova je društvena marginalizacija sindikata, njihova neorganizovanost, odsustvo saradnje među njima i njihova pasivnost. S druge strane, poslodavci, naročito u vreme krize, metodom „štapa i šargarepe" bitno otežavaju, faktički sprečavaju organizovanje i delovanje sindikata, računajući pri tome na opravdani strah zaposlenih od otkaza. Takođe je praktično ugašen preko potreban stalni socijalni dijalog poslodavaca, sindikata i Vlade. To ide naruku neodgovornim privatnim poslodavcima, a dobrim delom i državi. Sve te okolnosti snažno amortizuju opasnost od masovnih štrajkova i drugih socijalno motivisanih protesta na nacionalnom ili, bar, na granskom nivou. Umesto toga, u Srbiji su se ustalili štrajkovi radnika pojedinačnih, prvenstveno privatizacijom upropašćenih preduzeća, i to u vidu protestnih skupova pred Vladom Srbije, povremenih blokiranja važnih puteva ili železničkih pruga, kao i sporadičnih štrajkova glađu. Takve proteste državna vlast uspešno smiruje, bilo jednokratnim finansijskim infuzijama radi nastavka proizvodnje i isplatom dela zaostalih plata, bilo obećanjem povezivanja radnog staža, to jest uplatom doprinosa za socijalno osiguranje i sl. U takvoj situaciji, Vlada, koja je, zaista, na velikim mukama, relativno uspešno „pliva", a još češće pluta, držeći se za dve slamke spasa. Jedna je finansijska podrška MMF-a i Svetske banke, a drugu predstavljaju „bezubi" sindikati i veliki strah građana, naročito zaposlenih, od još gore ekonomske situacije, posebno od otkaza.
Srećna politička okolnost za Vladu Srbije i njenu dosta klimavu koaliciju je činjenica da opozicija i njeno pretežno demagoško, populističko delovanje, bez ikakve jasne alternativne ideje i programa izlaska iz krize, za sada ne predstavlja ozbiljnu opasnost za aktuelnu vlast. Zato, realno, veću opasnost po njenu stabilnost i efikasnost, pa i opstanak, predstavljaju dosta česti i ozbiljni sukobi u okviru vladajuće koalicije u vezi sa jednim brojem veoma važnih, pre svega ekonomskih pitanja. Međutim, vrh Demokratske stranke, kao vodeće koalicione snage, pronašao je „recept" za tu hroničnu boljku aktuelne vlade. To je obezbeđenje dosta pouzdanog, rezervnog koalicionog partnera u LDP-u (uz dva „prebega pod ugovorom"), koja, suštinski, i nije opoziciona stranka iako formalno nije uključena u vladu. Realno, to je (bez obzira na visoku cenu) u principu dobro rešenje. Time se održava proevropski kurs vladine politike, smiruju tenzije i sukobi u samoj Vladi i tako sprečava dublja kriza koja bi vodila u vanredne izbore. A oni bi, nesumnjivo, produbili i produžili postojeću ekonomsku, socijalnu i političku krizu. Tako smo se našli u apsurdnoj političkoj situaciji da su Vlada i njena formalna parlamentarna većina često u ozbiljnim teškoćama i krizi, da budžetski deficit i zaduženost države opasno rastu, da duboka ekonomska i socijalna kriza ne jenjava, a da je Vlada relativno stabilna!
.jpg)
