Izvor: RTS, 30.Nov.2017, 14:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ekonomija je plodno tle za populizam u Srbiji"
Populizam je neraskidivi deo skoro svake političke pojave, a uspon populističkih ideja posebno naglašen u ekonomiji, zaključak je učesnika tribine na kojoj je promovisana publikacija "Zloupotreba naroda - Priroda populizma u Srbiji" koju je izdao Libertarijanski klub (Libek).
Ekonomista i profesor Univerziteta Meri u SAD Slaviša Tasić istakao je da ekonomija plodno tle za populizam zbog nedovoljnog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i slabog razumevanja ove oblasti specifične po tome što, kako je rekao, dobre namere ne daju uvek dobre rezultate.
"Ponekad treba računati na sebične namere firmi i biznismena koji žele da ostvare profit, jer takva privredna aktivnost vodi dobrim posledicama za sve. Međutim, političarima je najlakše da ospu paljbu po motivu i profitu i da tvrde da jedino politička kolektivna akcija vodi opštem dobru", rekao je Tasić.
Kao primer ekonomskog populizma u Srbiji naveo je nerešavanje statusa javnih i društvenih preduzeća.
"Svi znaju da to treba rešiti, ali populistička parola glasi da ne treba prodati i privatizovati naše gigante i velike firme, ali iza toga se krije politički motiv. Svaka stranka želi da kada dođe na vlast udomi negde svoje kadrove", smatra Tasić.
Direktor ekonomske istraživačke jedinice Libeka Mihailo Gajić rekao je da se u politici međunarodna trgovina prikazuje kao "igra nulte sume" pa se izvoz, kako kaže, predstavlja kao pobeda, a uvoz kao poraz.
"Na tome se bazira niz protekcionističkih mera, od toga da treba zabraniti uvoz, a podsticati izvoz i carinama zastiti domaću industriju od inostrane konkurencije", ukazao je Gajić.
Kao drugu odliku ekonomskom populizma naveo je nastojanje da se država prikaže kao dobar preduzetnik i investitor, a ne samo kao neko ko vodi makroekonomsku monetarnu i fiskalnu politiku.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Danica Popović istakla je da je tajna uspeha ekonomskog populizma što se njegovom primenom trenutno ostvaruju dobri rezultati da proizvodnja raste, a smanjuje se nezaposlenost, ali je problem, kako kaže, što takva ekonomska politika "podseća na alkoholizam".
"Čašica alkohola u trenutku odnosi probleme tako što postaju nevidljivi, a problem sa ekonomskim populizmom je što se uvek vraća ‘u bolnijoj dozi‘, a lečenje je teško i sporo", navela je Popovićeva.
Govoreći o protekcionističkim merama u ekonomiji, naglasila je da se u ekonomskom populizmu vide samo dobitnici, a ne i gubitnici.
"U prvoj fazi primene populističkih mera sve je kako treba, u drugoj fazi se sve iscrpi, u trećoj krene sve nizbrdo, a u četvrtoj dođe velika reforma i u tom trenutku svi su siromašniji nego kada je populizam počeo", ukazala je Popović.
Predsednik Libeka Miloš Nikolić naveo da je u Srbiji ekonomski populizam veoma prisutan i u delovanju vlasti i opozicije.
Publikacija se, kako kaže, bavi i evropopulizmom nastalim posle 2000. godine, kao apstraktnim sistemom evropskih vrednosti.
"Jedan od uzroka političke turbulencije nastale dolaskom SNS na vlast jeste što je prethodni režim usiljeno forsirao nedefinisani koncept vrednosti koji nije imao mnogo dodira sa realnim interesima građana", ocenio je Nikolić.
Istoričar Srđan Cvetković je kao jednu od populističkih pobeda u modernoj istoriji Srbije ocenio tzv. dane narodnog odisaja i pobedu radikalske ideologije krajem 19. veka, a kao drugu važnu tačku u razvoju populizma naveo je uvođenje diktature kralja Aleksandra Karađorđevića 1929. godine koji je ukinuo "posrednike između njega i naroda".
Prema Cvetkovićevim rečima dolaskom Komunističke partije na vlast posle Drugog svetskog rata desio se "trijumf populizma u Srbiji".
"U srži te ideologije, osim kulta ličnosti, bio je populizam. Vrhunac je bila parola ‘Fabrike radnicima, zemlja seljacima', što nije bilo ni istinito, ni naročito ekonomski efikasno", smatra istoričar.
Dodao je da je devedesetih godina prošlog veka bila prisutna simbioza ekonomskog i nacionalnog populizma sa idejama kao što su "svi Srbi u jednoj džavi", "hleb od tri dana"...
"Činilo se da će posle Petog oktobra populizam biti umanjen i gurnut u stranu, ali je preživeo i postajao sve dominantniji. Ponovo imamo afirmaciju kulta ličnosti i neslobodu medija", zaključio je Cvetković.
Na tribini je predstavljena i publikacija "Zloupotreba naroda 2 - Globalni izazovi" u kojoj ekonomisti, istoričari i akademski stručnjaci iz 12 zemalja sveta govore o usponu autoritarnog populizma u svojim zemljama - Velikoj Britaniji, Rusiji, Danskoj, Mađarskoj, Makedoniji, Venecueli.
