Izvor: B92, 26.Jun.2023, 07:56
Ekonomija i Srbija: Kako je inflacija "usporila" i šta leto donosi novčanicima
Godišnja stopa inflacije u maju 2023. bila je 14,8 odsto i prvi put posle devet meseci pala je ispod 15 odsto, a iz Narodne banke Srbije (NBS) očekuju da se do kraja godine gotovo prepolovi.
Do početka rata u Ukrajini i naglog rasta cena koji je izazvao, 31-godišnji Nikola Stojanović i njegova porodica živeli su "dosta lagodnije".
"Mogli smo lakše da raspolažemo novcem, a sada već osećam da to što zarađujemo pokriva samo osnovne troškove na koje smo navikli >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i ne možemo da uštedimo kao ranije", priča ovaj Nišlija za BBC na srpskom.
Međutim, Stojanović, koji radi u sektoru informacionih tehnologija, nedavno je primetio promene.
"Čini mi se da u poslednja dva meseca cene ne opadaju, ali neke malo stagniraju u odnosu na prvi deo godine", opisuje on.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da Stojanovićevo iskustvo nije samo lični utisak.
Od februara 2022, kada je počeo rat u Ukrajini, godišnja stopa inflacije u Srbiji bila je u neprestanom porastu, a u martu ove godine dostigla je 16,2 odsto, što je najviša vrednost u ovom periodu.
Tokom aprila 2023. opala je na 15,1 odsto, a u maju na 14,8 odsto, što je prvi put da inflacija padne ispod 15 odsto od septembra prošle godine.
Inflacija je opšte povećanje cena roba i usluga, usled koje kupovna moć opada i novac gubi vrednost, a suprotna pojava naziva se deflacijom.
Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:
Do opadanja međugodišnje inflacije između marta i maja za 1,4 procentna poena došlo je prevashodno zbog manjeg rasta cena hrane, energenata, kao i usluga i industrijskih proizvoda, kažu iz NBS.
Među ekonomskim faktorima koji su doveli do niže stope bili su restriktivna monetarna politika NBS i Evropske centralne banke (ECB), očuvanje stabilnosti deviznog kursa, umanjenje fiskalnog deficita Srbije, smanjenje cena energenata i hrane u svetu, posledično usporavanje inflacije u zemljama evrozone, kao i pad cena transporta, dodaju iz banke.
Ekonomista Branimir Jovanović, međutim, prepoznaje i "dva glavna razloga zbog kojih je inflacija u Srbiji još visoka".
"Prvi je to što je vlada povećala cene struje i gasa od početka godine, a drugi je što je 'odmrzla' cene pojedinih prehrambenih proizvoda koje je 'zamrzla' prošle godine, poput mesa.
"Vlada je morala da sačeka sa ovim odlukama, bar do jeseni", ocenjuje stručnjak u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Sa toplijim vremenom, stanovnicima Srbije počeli su da se smanjuju i izdaci za grejanje.
Nišlija Nikola Stojanović kuću u kojoj stanuje zagreva klima uređajima, što tokom najhladnijih meseci znači da mora da plaća visoke račune za električnu energiju.
"Osetili smo znatno olakšanje sa prolećnim vremenom - zimi su računi za struju bili i po 17.000 ili 18.000 dinara, a sada tek 3.000 ili 4.000", objašnjava 31-godišnjak.
Uprkos tome, iz Narodne banke Srbije kažu da snižena potrošnja energenata za grejanje nije imala veliki uticaj na inflaciju.
"Cene dela energenata, poput električne energije i gasa, reguliše država, tako da sezonska kretanja ne utiču na kretanje ovih cena.
"Drugi deo su cene derivata nafte i čvrstih goriva, koje zavise delom od kretanja svetskih cena, a delom ih reguliše država, tako da ni tu nemamo dejstvo sezonskih faktora", dodaju.
Sa rastom inflacije, došlo je i do porasta plata, pa su prosečne zarade za mart 2023. godine bile nominalno veće za 14,5 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, ali su realno bile manje za 1,5 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Za Biljanu Marković, 44-godišnju Pančevku, dodatna primanja koja se sliju u kućni budžet na osnovu povećanja plata i penzija nemaju efekat koji su imala pre nekoliko godina.
"Ne mogu da kažem da rast plata nešto znači, jer skaču cene i opet smo na istom, pa se to baš i ne oseti", opisuje Marković za BBC na srpskom.
Kako kaže, uprkos blagom smanjenju obima rasta cena, ona i dalje "gleda da kupuje kada su popusti na kućnu hemiju i hranu, pogotovo kada su ozbiljnija sniženja".
Najveću razliku u mesečnim izdacima primećuje kada ode na pijacu ili u supermarket kako bi kupila osnovne namirnice za porodicu, priča Biljana.
"Moj zaključak je da je postalo jeftinije da se oblačimo, nego da se hranimo, što nikada ranije nije bio slučaj."
Koliko zaista zarađujemo?
Centralne banke najvećih ekonomija sveta, poput Kine i Amerike, takođe koriste promene kamatnih stopa kao sredstvo za obuzdavanje inflacije.
Njihovo povećavanje ima za cilj da se građani manje zadužuju i smanje potrošnju, čime opada potražnja za proizvodima i uslugama, što posledično obara cene.
Referentne kamatne stope se snižavaju kako bi se podržao privredni rast jeftinijim zaduživanjem i većom potrošnjom.
Evropska centralna banka (ECB), u nameri da zauzda inflatorni rast, još jednom se odlučila za podizanje kamatnih stopa, koje su posle junskog rasta dostigle 22-godišnji rekord.
Kristin Lagard, predsednica ove institucije sa sedištem u Frankfurtu, izjavila je posle objavljivanja odluke "da će se rast kamatnih stopa verovatno nastaviti u julu".
Odluke ECB-a imaju "veliki uticaj" na inflaciju u Srbiji, jer je veći deo bankarskih kredita privredi u Srbiji u devizama, pri čemu ima dosta plasmana sa varijabilnom kamatnom stopom (EURIBOR), kažu iz Narodne banke Srbije.
"Rast kamatne stope ECB-a direktno utiče na rast EURIBOR-a, što automatski povećava rate kredita u deviznom znaku koji nosi varijabilnu kamatnu stopu.
"Poskupljenje kredita smanjuje tražnju za kreditima, što u konačnom izrazu dovodi do smanjenja, odnosno u našem slučaju usporavanja rasta domaće tražnje i do smanjenja inflacije.
"Tako će i najnovija odluka ECB-a imati uticaj na smanjenje inflacije u Srbiji", objašnjavaju iz NBS.
Ekonomista Đogović smatra da potezi centralne banke Evropske unije imaju veliki uticaj na odluke koje će u budućnosti donositi Narodna banka Srbije.
"NBS će pratiti poteze koje vuče ECB kako bi mogla da održi politiku usidrenog kursa dinara, koji opet koristi u borbi protiv inflacije", kaže ovaj stručnjak.
Uprkos usklađenosti poteza centralnih banaka u Srbiji i evrozoni, za ekonomistu Branimira Jovanovića je odluka NBS da ponovo uveća kamatne stope u junu bila "zbunjujuća".
"Ne vidim šta se promenilo u odnosu na prethodni mesec, kada je NBS odlučila da pauzira od povećanja - novi podaci u proteklih mesec dana govorili su u prilog tome da se kamatna stopa ne poveća, jer je inflacija u maju dodatno usporila, a bruto domaći proizvod je u prvom kvartalu imao pad u odnosu na poslednji kvartal prošle godine.
"Ovakva nagla promena ponašanja nije dobra, jer otežava čitanje narednih poteza", pojašnjava on.
Međutim, podizanje kamatnih stopa tokom juna nije bila jedina praksa koju su primenile centralne banke u najvećim svetskim ekonomijama.
Narodna banka Kine umanjila je kamatne stope u junu prvi put posle 10 meseci, dok su u američkoj banci Federalnih rezervi (FED) posle 15 meseci i 10 uzastopnih odluka o podizanju kamatnih stopa odlučili da ih u junu zadrže na istom nivou.
Uprkos ovom potezu, do kraja godine treba očekivati još dva podizanja referentnih kamatnih stopa u Americi, a jedno od njih moglo bi da se dogodi već u julu, napomenuo je Žerom Pauel, predsednik Upravnog odbora FED-a.
Dok je NBS novim podizanjem kamatnih stopa napravila korak ka smanjivanju potrošnje i obuzdavanju inflacije, Vlada Srbije pošla je u suprotnom smeru.
Posle nekoliko isplata novčane pomoći različitim grupama stanovništva od početka pandemije korona virusa, ministar finansija Siniša Mali najavio je da će deca mlađa od 16 godina i njihovi roditelji u drugoj polovini godine dobiti po 10.000 dinara jednokratne pomoći.
Dodao je da "ima više od 1,1 miliona dece za koju očekujemo da će dobiti ovu pomoć od države".
Ustupanjem dodatnih sredstava na raspolaganje stanovništvu podstiče se dodatna potrošnja i rast tražnje, što je suprotno efektu koji NBS želi da postigne podizanjem kamata, smatra ekonomista Saša Đogović.
"Ovo svakako nije mera koja je koordinisana sa rigoroznom monetarnom politikom NBS i imaće dejstvo ublažavanja usporavanja inflatornih tokova, posebno krajem trećeg i ulaskom u četvrti kvartal ove godine", ocenjuje.
Neizvesnost je prvo na šta Nikoli Stojanoviću prođe kroz glavu kada pomisli na troškove koji bi u narednom periodu mogli da opterete budžet njegove porodice.
"Ne možeš kao ranije ni da planiraš neki kredit - ne upliće mi se u neka dugovanja, kada ne znam kako će dalje da se kreće porast cena", opisuje Nišlija.
Dok iz NBS očekuju da će se inflacija krajem godine spustiti na osam odsto, upozoravaju i na mogućnost da manje uspešna poljoprivredna sezona utiče na sporije opadanje inflatorne stope.
"Rizik postoji da zbog velikih padavina i poplava ovosezonski prinos svežeg voća i povrća bude manji od očekivanog, što može uticati na rast njihovih cena ili zadržavanje na već visokim nivoima.
"Ovakav scenario ne bi ugrozio opadajuću putanju inflacije, ali bi mogao delimično da uspori njen pad", kažu iz banke.
Ukazuju i na druge faktore, "pre svega kretanje cena energenata u svetu, gde smo u prethodnom periodu imali izrazito nepredvidiva kretanja".
"Rizik u tom smislu predstavlja kraj ove i početak sledeće godine i to pre svega u pogledu snabdevanja Evrope energentima", tvrde iz NBS.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
