Izvor: RTS, 19.Mar.2010, 15:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekološke takse od 1. aprila
Uvođenje ekoloških taksi biće odloženo do 1. aprila, kako bi privrednici imali vremena da se pripreme za početak njene primene, izjavio ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić.
Primena Uredbe o uvođenju ekoloških taksi biće odložena do 1. aprila, kako bi privrednici imali vremena da se prilagode i organizaciono pripreme za početak njene primene, izjavio je ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić.
Ekološke takse >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << postoje svuda u svetu, a kod nas su najjeftinije u odnosu na zemlje regiona, rekao je Dulić na skupu u Privrednoj komori Srbije, kome prisustvuju privrednici, predstavnici ministarstva i komore.
Sredstva od ekoloških taksi neće ići direktno kao budžetski prihod, nego će biti namenjena za projekte upravljanja otpadom, naveo je ministar.
"Prikupljena sredstva od ekoloških taksi će se direktno vratiti industriji za poslove upravljanja otpadom", rekao je Dulić.
Ministar je rekao da je siguran da će se u narednom periodu, do početka primene uredbe, doći do valjanih zaključaka i da će svi shvatiti da je to dobro za ekonomiju, građane i celokupno zdravlje nacije.
Visina takse određuje se u zavisnosti od težine proizvoda i troškova reciklaže. Na primer, taksa za šporete i frižidere je 30 dinara, televizore i računare 60, a monitore 90 dinara po kilogramu.
Goran Mijatović iz firmr "Metalac bojler" iz Gornjeg Milanovca rekao je da ima primedbu na donošenje ove uredbe, jer će se to odraziti na rast cena od 12-13 odsto za najprodavaniji artikl.
Marko Mrzel iz "Gorenja-Srbija" kaže da svaka taksa utiče na cenu i dodao je da ta firma podržava proces reciklaže proizvoda i da time želi da podrži kapacitete reciklažne industrije u Srbiji.
Novac od ekološke takse odlaziće u Fond za zaštitu životne sredine kako bi se organizovao sistem prikupljanja otpada.
Nikola Egić iz "BIS reciklaže" rakao je da trenutno u Srbiji nema sistema za sakupljanje pre svega električnog i elektronskog otpada.
U Japanu se, na primer, reciklira više od 90 odsto proizvoda, u Evropskoj uniji oko 60 odsto. U Srbiji gotovo zanemarljivih šest odsto.
