Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Maj.2010, 12:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekološka katastrofa u Meksičkom zalivu

VAŠINGTON - U Meksičkom zalivu, na dubini od oko 1.200 metara, širi se naftna mrlja gigantskih razmera, duga 16 kilometara i široka kilometar i po, koja preti podvodnom svetu i ljudima na obali.

Nafta i gas koji se uz nju širi potiču iz oštećenog podvodnog nalazišta, na kome se 20. aprila dogodila eksplozija nakon koje je došlo do potonuća naftne platforme "Dip voter horajzon" (Deepwater Horizon). Prilikom eksplozije je poginulo 11 radnika, podsetile su agencije.

Od >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << gasa i vode stvaraju se oblaci široki između četiri i šest kilometara, koji se prostiru do 30 kilometara daleko od samog izvora. Ovi oblaci smanjuju količinu kiseonika i prete živom svetu.

Opadanje nivoa kiseonika

Stručnjaci sa Univerzteta u Džordžiji su ustanovili da je u nekim područjima Meksičkog zaliva naglo i drastično, za više od 30 odsto, opala količina kiseonika neophodnog za život.

Naftni gigant, kompanija Britiš petroleum (BP) saopštila je u nedelju da je konačno uspela da preusmeri deo sirove nafte koja se, iz oštećenog podvodnog nalazišta izlivala u vode Meksičkog zaliva, javila je britanska mreža Bi-Bi-Si (BBC).

Inženjeri BP su tokom vikenda nastojali da, uz pomoć podvodnih robota, pričvrste na oštećeni naftovod cev usku svega 15 centimetara. Tako su uspeli da preusmere oticanje nafte ka brodu koji je ukotvljen na površini. Nafta će biti pumpana i dalje brže uklanjanja i odvožena u skladišta.

Naučnici i inženjeri veruju da su uspeli da spreče katastrofu većih razmera za čije se hitno zbrinjavanje zalagao i sam američki predsednik Barak Obama.

U BP tvrde da se u more, u proseku, dnevno izlije oko 5.000 barela nafte.

Nezavisni okeanografi u SAD kažu da postojanje naftne mrlje ispod površine, na dubini preko 1.200 metara, svedoči da je havarija daleko teža.

Na licu mesta je istraživački brod koji ispituje stanje pod vodom. Stručnjaci upozoravaju da ono na šta nailaze predstavlja veliku opasnost. Najviše zabrinjavaju oblaci koji se sa dubine dižu prema površini.

"Oblaci verovatno stižu direktno iz izvora i podižu se kao što se podiže oblak pepela iz vulkana na Islandu. Šire se na izvesnoj visini iznad morskog dna i potom nismo sigurni šta se sa njima događa", upozorava profesor Vernon Asper koji se nalazi na istraživačkom brodu. On tvrdi da se radi o dosad najvećim oblacima iz razlivene nafte.

Godine za oporavak živog sveta

Prvu nezavisnu istragu o posledicama izlivanja nafte u Meksički zaliv predvodila je Samanta Džoj, profesor morske biologije na Univerzitetu u Džordžiji.

"Ako znamo da nije protekao ni pun mesec od nesreće, uspostavljanje bilo kakve kontrole na izlivanje ove količine i veličine nafte mrlje je impresivan uspeh. Ako budu uspeli da preusmere barem 60-70 odsto nafte, to je dobar početak i svakako je bolje nego da ona nastavi da neometano ističe", rekla je profesorka Džoj za BBC, pozdravljajući napore BP.

Profesorka, ipak, upozorava na moguće posledice po živi svet, jer je zasad zabeležen pad nivoa kiseonika.

"Ako osete da im je opstanak u takvim okolnostima ugrožen, mnoge ribe i planktoni počeće da izbegavaju kritične oblasti, a time bi mogao da bude poremećen lanac ishrane. Drugim rečima, naglasila je profesorka, sve što može da se kreće, pobeći će iz tih oblasti".

"Biće potrebne godine, možda decenije da se uspostavi normalan odnos i živi svet oporavi od ovolike količine gasa i nafte", naglasila je profesorka Džoj u izjavi za BBC.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...