Izvor: Vesti-online.com, 01.Avg.2011, 09:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekološka katastrofa pred vratima Srbije (2): Goveđa creva ukras prirode

U potoke i reke se uliva kanalizacija, životinjske iznutrice se bacaju gde je kome zgodno, a pacovi su veliki kao mačke.

Pošto vlast ne želi da postavi kanalizacione cevi, nego se sve izliva u potok, predlažemo da se postavi tabla sa natpisom "prolazniče, žurno pretrči preko mosta i ne osvrći se, jer ako zastaneš zaradićeš žuticu" - ozlojeđen je Vranjanac Momčilo Đorđević iz naselja Panađurište, gde tik uz gradsku pijacu postoji kanal čije se tekućine ulivaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << u Vranjsku reku.

Nela Cvetković, lokalna ministarka za ekologiju i zaštitu životne sredine, kaže da na području Vranja postoje 185 divljih deponija koje treba podhitno ukloniti kako ne bi došlo do zaraze većih razmera. Prema nezvaničnim podacima, na području grada i opštine je duplo više divljih deponija, ako se uzmu one koje su skrivene u okolnim brdima i planinama. Gde god da krenete, od oboda grada do planinskih šuma, svaka jaruga je mini-deponija.

U mestu zvanom Češljikovac nalazi se deponija koja se stalno čisti, ali se preko noći opet pojavljuje smeće. Dotrajale veš-mašine, šporeti, gume stižu iz Vranja i okolnih sela. Najdrastičniji primer je takozvana deponija šuta u Bunuševcu, naselju na ulazu u grad sa jugozapadne strane, iz pravca Bujanovca i takozvana mirisna dolina, kako žitelji Suvog dola kraj Vranja zovu svoje selo.

Dokumentarni film "Tužna Morava", koji oslikava pravu ekološku katastrofu na toku Južne Morave kod Vranja, uznemirio je čitavu srpsku javnost. Film koji traje oko osam minuta snimljen je početkom aprila na potezu od Zlatokopa prema Vladičinom Hanu, a njegov autor je Srboljub Pešić, član lokalnog rafting kluba. Na filmu sve deluje sablasno. Sa drveća na priobalju nakrivljenog nad vodu, poput duhova vijore se plastične kese i rite. Tu su i komadi iznošene garderobe, cipele, olupine motornih vozila... Na nekoliko mesta plastične flaše napravile su branu. Posle toga ubrzo je pokrenuta akcija čišćenja u kojoj je učestvovao i ministar Oliver Dulić. Oko 1.000 volontera sakupilo je oko 300 kubnih metara komunalnog otpada i oko 50 kubika plastičnih flaša.

Rade Dodić, žitelj sela Dapčevac koje je spojeno sa naseljem Bunuševac, kaže da je na deponiji u Bunuševcu zamišljeno da se odlaže šut, ali džaba, doteruje ko šta stigne.

- Dođu traktorima i sve istovare noću. Ne može komunalna policija to da spreči, jer kazne nisu odgovarajuće. Đubre se baca i po okolnim livadama, a tu se otpada rešavaju i lokalne mesare. Imate tu goveđih i svinjskih kostiju, koža koje raznose psi lutalice. Morali smo da se sami organizujemo i ako treba silom odbranimo bunare koji su na tim livadama. Pomaže i komunalna policija, ali dok ona dođe, šteta je učinjena. Nema zakona u ovoj državi. Ma čim neko baci đubre odmah ga treba strpati u zatvor tri meseci i plus novčana kazna, pa neka dođe drugi put - ogorčen je Dodić.

Selo Suvi Dol ima dva potoka, jedan je presušio. Potok na ulazu u selo prepoznatljiv je po širokoj cevi iz koje se izliva kanalizacija i razni otpad. A, pre svega po nesnosnom smradu.

- Tu je industrijska zona, malo ima kuća i ko zna šta sve odlazi u potok. Smrad nije samo od kanalizacije, neki čudan miris se širi kao da se bez prekida izbacuju lipsani pacovi - žale se seljani.

Potok u centru, gde kod omanjeg gvozdenog mosta deca čekaju autobus za odlazak u škole u Vranju, odavno je presušio.

- Potok je leglo zaraze zbog nagomilanog smeća. Vode u njemu nije bilo u poslednjih 30 godina - kaže Srboljub Tasić.

Milovan Petković kaže da tu niko ništa ne može.

- Baca se sve. Niko ne nosi traktorima đubre na Meteris iz dva razloga. Prvo, nema gde više da se skladišti, a drugi razlog je što mora da se plati, a para nema. Odnesi jedan traktor đubreta, pa da vidiš kako deru braća. Kanalizaciju nemamo iako smo po kući platili oko 150 evra - navodi Milovan Petković, građevinski tehničar.

Žitelji kuće s desne strane asfaltnog puta rešili su problem kanalizacije jer su cevi sproveli u Suvu dolinu. Fekalije idu naniže prema njivama i moravskim utrinama. Oni s leve strane koriste septičke jame.

Komunalna policija u Vranju počela je da radi 31. januara 2011. Za teritoriju Vranja i Vranjske Banje zaduženo je 14 komunalnih policajaca, 10 manje nego što je to propisano zakonom. U proteklom periodu napisano je 150 prijava, a kazne se kreću od 2.500 do 10.000 dinara.

- Veliki broj prijava odnosi se na ostavljena neregistrovana i havarisana vozila, deponovanja smeća i šuta, ispuštanje i prosipanje otpadnih voda i fekalija na javne površine i u vodotokove. Veliki broj prijava odnosi se i na nečistoću u gradu, na prljave ulice, prepune kontejnere - kaže Nenad Stamenov, načelnik Komunalne policije u Vranju.

- Prepune se jame, ne čiste se i prelivaju. Fekalije nađu put preko utrina i stignu do kanala pored puta. Tu se zadrže jer nemaju kud. Dušu nam usmrdi posebno leti, ali to nam je podarila civilizacija i ljudi koji nas predvode - kaže Tasić.

Njegov komšija Miodrag Anđelković kaže da postoji realan problem, jer su seoski putevi većinom zemljani.

- Kad padne kiša, iz lepljive zemlje noge ne mogu da se izvuku, gde da dođe kamion sa cisternom. Meni nije jasno da se u Suvom dolu još nije pojavila neka masovna zaraza - čudi se Miodrag.

Ništa bolja situacija nije ni u samom Vranju. One koji žive pored gradske pijace kod Bujkovskog mosta na Vranjskoj reci, muči upravo gradska reka.

- Smeće stiže sa obližnje pijace, zarasle staze u korov, pacovi kao mačke i crvena voda od zaklanih životinja, creva i ostalog što ide iz romskih kuća, jer oni kolju u dvorištu za svoj groš - jadaju se žitelji.

Predrag Stojković iz vranjskog odbora Srpske radikalne stranke upozorava da se poljoprivredne hemikalije bez ikakve kontrole uvoze iz inostranstva i posipaju po poljima a odatle dolaze u vodotokove.

- Vlast se bavi samo plastičnim kesama i flašama. Slažem se da je to strahovito ruglo, ali podsećam da su napravljene uglavnom od polipropilena, polietilena, PVC. A priroda se od takvih materijala lako čisti. Ali, neka nam lokalna ministarka ekologije objasni šta sa otpadnom vodom koja ističe iz pogona za odmašćivanje limova jedne vranjske fabrike i otiče direktno u Moravu. Neka nam objasni šta se dešava sa izrađenim motornim uljem i gde ono završava posle zamene u radionicama. Da li odgovorna bratija za ekologiju zna da je PCB teratogena, mutagena, kancerogena? Da li zna da jedna kap motornog ulja može zagaditi stotine kubnih metara pitke vode? A gradsko veće zna da razreže građanima da plaćaju ekološku taksu koja iznosi 850 dinara po domaćinstvu - kaže Stojković.

Nela Cvetković, gradska ministarka za ekologiju, kaže da je predviđeno da ekološka deponija Meteris u Suvom dolu postane regionalna deponija, ali da država treba da odobri novac da se ona proširi.

- Reciklaža smeća je druga faza, za šta nam je, preko projekta Progres, iz republičkog Fonda za zaštitu životne sredine odobreno 300.000 evra. Ideja je da "reciklažno dvorište" bude na mestu gde se sada nalazi deponija šuta u selu Bunuševac - navodi Cvetkovićeva.

Lokalni plan upravljanja otpadom bi trebalo da reši problem otpada iz ruralnih područja, jer svako selo ima divlje smetlište.

- Ipak, u Vranju nema opasnog otpada, koji je rizičan po zdravlje ljudi. Zdravstveni centar Vranje je regionalni centar za sakupljanje medicinskog otpada. Oni ga u specijalnim mašinama sterilišu i potom drobe, pa tek onda odvoze na deponiju - tvrdi Cvetkovićeva.

Nastavak na Vesti-online.com...