Izvor: Southeast European Times, 25.Okt.2010, 23:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eklektički Prizren: „Svačiji grad“
Neprofitna organizacija Američko društvo turizma održava ove nedelje svoju jesenju konferenciju na Kosovu kako bi promovisala tu zemlju kao novu turističku destinaciju. U okviru konferencije biće organizovana ekskurzija u Prizren, grad koji krije razne atrakcije.
25/10/2010
Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prizrena – 25.10.2010. Fotografije Laura Hasani
Prizren, na jugu Kosova, često se naziva muzejem na otvorenom, pošto se može pohvaliti >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << bogatom multikulturnom istorijom. Sam grad, kao i šire područje opštine Prizren, koja obuhvata desetine obližnjih sela, nalaze se u prelepom predelu na padinama Šar planine i obalama Bistrice, na granicama sa Albanijom i Makedonijom.
Jela koja predstavljaju mešavinu orijentalne i kontinentalne kuhinje služe se u restoranu pored reke.
Zanatlije nude zlatan i srebrni nakit, goblene, tekstil i još puno toga. Kiosci i male drvene prodavnice rade dok sunce ne zađe iza planina. Ljudi se šetaju kaldrmisanim ulicama pored reke, a u vazduhu se može čuti žagor različitih jezika.
„Prilagođavamo se tako što poštujemo jedni druge“, kaže Prizrenac Fahrudin Amza (40). Zajedno sa sinom u svom kafiću služi slatku i hladnu prizrensku bozu i sladoled.
Prizrenom teče reka Bistrica.
Iako je bilo drastičnih izuzetaka, kao na primer za vreme sukoba 1998-1999. godine, „među ljudima je generalno gledano vladala sloga“, kaže za SETimes albanski katolik Ndue Paluca. „Ljudi su je uspostavili i sačuvali.“
Amza je došao u Prizren pre 28 godina iz Dragaša. On je pripadnik manjinske muslimanske zajednice Goranaca, koji govore mešavinom makedonskog, bugarskog i srpskog jezika. Međutim, Amza i njegova porodica govore i albanski, a njegova deca idu u albansku školu.
Mnogi ljudi u Prizrenu, baš kao Amza, govore više jezika. Bošnjak Bekim Dili, koji radi kao konobar u albanskom kafiću, takođe govori albanski.
„Prizren je ujedinjen grad, svačiji grad“, kaže Dili dok služi goste u kafiću punom Albanaca, Bošnjaka i Turaka.
Džamija Sinan Paše.
Edis Šekašiju jedan od od mladih Turaka u Prizrenu. Nedavno je diplomirao na univerzitetu u Turskoj i vratio se u rodni grad, gde turska zajednica ima značajan uticaj. Dvadesetčetvorogodišnji arhitekta smatra da je Prizren tradicionalan grad koji je uspeo da sačuva svoj identitet.
Kafić se nalazi u blizini stare Sinan Pašine džamije, jedne od najveličanstvenijih u Prizrenu. Iz kafića se može baciti pogled na brdo gde se nalaze katoličke crkve i pravoslavni manastiri.
Crkva Svetog Đorđa nalazi se na sredini jedne od prizrenskih kaldrmi. Radi se o jednoj od najstarijih pravoslavnih crkava u gradu.
Uske kaldrme u istorijskom centru Prizrena.
Otac Teodor je nedavno premešten ovde iz Beograda. Kaže da mu se dopada grad i da se ovde oseća sigurnim.
Ajladin Šalja je pripadnik kosovske policije, koja štiti crkvu. On i njegove kolege vodi računa da se ništa ne dogodi sveštenicima i crkvi, koju su Albanci napali za vreme nemira u martu 2004.
Kasno je popodne i vreme je da se proba čuveni prizrenski ćevap, koji sladokusci opisuju „kao mesnu poslasticu za sva čula“.
Centar grada pun je prodavnica, kafića i restorana.
Prizrenci preporučuju lokal koji se nalazi preko puta jednog od dva najveća mosta, u kome služe vrući i ukusni burek sa mesom, kupusom ili sirom.
Ako je verovati legendi, ako se napijete vode iz hladne česme na glavnom gradskom trgu Šadrvan, sigurno je da ćete se vratiti u ovaj prelepi grad.
„Ako popijete vodu na Šadrvanu stalno ćete se ovde vraćati“, kaže Paluka, ispijajući svoje omiljeno piće bozu. „Tako ljudi kažu.“
Nastavak na Southeast European Times...
