Izvor: Glas javnosti, Srna, 04.Mar.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Egzodus posle Dejtona
Danas u Sarajevu skoro da nema Srba; šačica staraca - koja se grčevito još drži za svoj stan ili grobove svojih najmilijih - biološki nestaje, navodi se u knjizi „Zločini nad srpskim civilima u Sarajevu“.
Posle Dejtonskog sporazuma država nije našla načina da zaštiti srpsku imovinu, na hiljade srpskih kuća je srušeno, a zemlja oteta. Na srpskoj zemlji nicale su džamije, podseća Srna.
Brisanje tragova
Sistematski se brišu svi istorijski tragovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << koji govore o istorijskom prisustvu Srba na ovim prostorima. U bivšoj BiH pre rata bilo je 5.888 gradova i sela, a od tog broja u 2.439 naselja Srbi su činili većinu, što - izraženo u procentima - čini 41 odsto.
Dakle, može li se još i danas govoriti o tome da su Srbi izvršili agresiju na BiH? Međunarodna zajednica neće da zna da su sarajevski Srbi većinski vlasnici zemlje na kojoj leži Sarajevo. Otuda je efendija Cerić javno pozivao vernike da kupuju srpsku zemlju, što se činilo i čini za sitne pare. Mnogo je tokom rata i posle Dejtona kuća podignutih na otetom srpskom zemljištu.
Danas sarajevske ulice nose imena ratnih zločinaca i srpskih glavodužnika. Srpska zemlja je ostala bez Srba. Prema statističkim podacima pre poslednjeg rata, 51,4 odsto zemlje u BiH pripadalo je Srbima, po sarajevskim opštinama to izgleda ovako: Stari grad 68,3 odsto, Novi grad 55,2 odsto, Vogošća 50,8 odsto, Novo Sarajevo 59,3 odsto, Ilidža 58,5 odsto, Sarajevo - centar 46,6 odsto, Ilijaš 50 odsto, Hadžići 39,3 odsto....
VEZIVANJE ZA MRTVACA
Aleksandar S. je imao 20 godina i indeks u džepu. Pokupljen je kao član SDS-a iz svog stana na Čengić vili. Suđen i osuđen, a zatim amnestiran. Sada živi sa majkom u Novom Sadu. Otac mu je ubijen u Sarajevu. Aleksandar je sada na lečenju u jednoj duševnoj bolnici, pobornik je Jehovinih svedoka i skoro nikad ne govori.
U izjavi koju je dao deset godina ranije, kada je amnestiran iz muslimanskog zatvora, Aleksandar je izneo mnogo podataka kao i imena svojih mučitelja: Reuf Kordić, Remzija Firaun, Ibro Car, Hikmet Gabela, Haris Mešanović, Himzo i Muharem Mezit...
- Kada sam došao svesti, uzalud sam pokušavao da ustanovim gde sam i da pomerim ruku ili nogu, bilo mi je užasno hladno. Imao sam osećaj da sam se zaledio kao borova grančica u santi leda. Najpre sam mislio da su na mene nešto navalili ili da sam u grobu. Pokušavam da zovem, ali nisam u stanju da usta otvorim. Imao sam osećaj da sam celim telom vezan za nešto hladno. Nusret Šišić Dedo vezao me selotejp-trakom za mrtvog Ognjena Č. Tada nisam imao snage da se prepadnem, već tek posle na izdržavanju kazne u bivšoj kasarni JNA „Viktor Bubanj“. Toliko sam se predveče tresao od straha da mi se činilo da će mi se telo raspasti“, pričao je tada Aleksandar.
