Izvor: B92, 13.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Egoizam i renesansa
B92: Posle desetak dana pauze danas se nastavljaju pregovori dve vodeće partije demokratskog bloka o formiranju nove vlade. Pregovarački timovi DS-a i DSS-a srešće se u sedištu DSS-a, gde će razgovarati o vladi iz perspektive predloženog šestog principa, podele odgovornosti, odnosno iz pozicije DS-a, koju je sinoć predočio Boris Tadić rekavši da je šesti princip besmislen. Dva suprotstavljena stava nagoveštavaju težinu današnjeg sastanka i dodatnu neizvesnost da li >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će se vlada formirati. Ko je sada na potezu, ko ima inicijativu, da li smo bliži izborima ili vladi, neka su od pitanja koja će pokušati u današnjem „Kažiprstu" da nam razjasni gospodin Milan Nikolić
Nikolić: To je vrlo ambiciozno, da Vam razjasnim nešto što ni meni nije jasno.
B92: Pa da se potrudimo, makar. Evo, predsednik Tadić, kao šef partije, je rekao da je predlog DSS-a i G17 plus, kako ga citiraju, s one strane smisla, dakle da nije prihvatljiv za DS. Ovo se dešava dan uoči pregovora DSS-a i DS-a. Posle usaglašavanja onih pet principa i zatišja, ponovo imamo dve tvrde pregovaračke pozicije. Šta mislite, da li ima šanse da one omekšaju?
Nikolić: Pa verovatno će omekšati, jer sve njih pritiska onaj rok, koji negde ističe polovinom maja, to je rok koji daje Ustav, 90 dana posle prvog zasedanja novog parlamenta, da se mora napraviti vlada. Šta god oni odluče, ipak će biti u interesu svih njih zajedno, a to znači pre svega partija demokratskog bloka, da ne izlaze ponovo na izbore, jer će u senci onoga što se događa sa Kosovom svi oni izgubiti po malo. Ja čak mogu da predvidim da će DSS izgubiti malo više, DS nešto manje, koalicija oko LDP-a verovatno neće preći cenzus, a opet će se naći u istoj poziciji da opet ista grupa demokratskih ili proevropskih partija može jedino da napravi novu vladajuću koaliciju, znači DS, DSS, NS i G17 plus.
B92: Kako razumete jučerašnji gest predsednika Tadića? Da li ga razumete kao konačan odgovor ili kao taktički potez?
Nikolić: Pa ne znam tačno, pravo da Vam kažem. Ima i različitih tumačenja tog šestog principa. Jedno tumačenje mi se čini potpuno besmislenim, ili hajde da upotrebim težu reč, blesavim. To znači ako ste kao fudbalski tim pobedili u Kupu, ne možete da pobedite na Šampionatu, jer ste već postali dobitnik Kupa. Tu su dva različita izbora, jedno su predsednički izbori, a drugo su parlamentarni. Izlazilo se u različito vreme, građani su se opredelili i u jednom i u drugom slučaju, to prosto nisu stvari koje se mogu mešati ili se oko njih cenkati, praviti nagodbe. Znači, u biti mislim da je gospodin Tadić u pravu što kaže da je to izvan okvira smisla, ako se tako izrazio, jer ne vidim šta se tu ima više odlučivati, to su građani odlučili, i to je izborna volja građana. I to je ona najsvetija stvar u demokratiji da se izborna volja građana ne sme naknadno kroz partijske dogovore i slično prekrajati, menjati i slično.
B92: Na kome je, u taktičkom smislu, sada potez? U čijem je dvorištu loptica u ovom trenutku? Kako vidite sad ove dve...
Nikolić: Pa ne znam ni to da Vam kažem, a na kraju, čini mi se da je i svejedno. Ono što je važno jeste da građani Srbije očekuju od političke klase, onih koji to mogu, koji imaju taj koalicioni kapacitet, da što pre naprave vladu. Postoje izuzetno teški i urgentni poslovi koji čekaju tu vladu. Hajde da prvo pomenemo to nesrećno Kosovo, upravo se sad odlučuje o njegovoj sudbini. Potrebno je da Srbija ima jednu zaista kompetentnu vladu koja će stati iza tog pregovaračkog tima koji direktno vodi pregovore, ali raditi i druge stvari. Znači, novi ministar inostranih poslova mora sada da se baci u vatru. Niz je tu problema koji se moraju rešavati. I najzad, hajde da kažemo i ovo, građani Srbije kažu kroz sve moguće ankete, ne samo ove koje mi radimo, nego i druge agencije, da su njihovi prioriteti sledeći – borba protiv kriminala i korupcije, ekonomski rast, rast zapošljavanja, rast životnog standarda i uopšte bolji život, i tek onda na četvrtom mestu je Kosovo. Znači, ništa se ne radi na ovim problemima, a evo politička klasa se bavi time ko će biti ministar, ko će biti premijer. Znači, njihovi interesi su njima iznad interesa građana, oni nam to bukvalno zorno pokazuju ovom svojom svađom oko pozicija, a da faktički ne brinu o interesima građana koji su ih birali. Ne da neko tu bude ministar i neko da ne znam šta radi, nego da se problemi rešavaju i da se radi na tome.
B92: Malopre ste pomenuli istraživanja u kojima su građanima najvažniji – borba protiv korupcije, ekonomski razvoj. Dakle, to su principi koje su oni kao potpisali, to ulazi u tih prvih pet...
Nikolić: To je tih prvih pet, jeste, to je okej.
B92: I onda su rekli: „Nama su najvažniji ti principi, nisu važna kadrovska rešenja", a onda u jednom trenutku ispada sasvim suprotno.
Nikolić: Jeste, ispada taj šesti princip, ako ga ja dobro tumačim, jer postoje različita tumačenja, da se sad i predsednička pozicija ubacuje u pregovore, koji se faktički vode, ili trebalo bi tako, bilo bi normalno i logično da se vode samo o rezultatima parlamentarnih izbora.
B92: Da, a zanimljivo je da partije koje su predložile šesti princip nisu prihvatile da se ujedno održe i predsednički i parlamentarni izbori.
Nikolić: Jeste, ili može i druga varijanta, da se predsednik bira u parlamentu, i onda je to stvarno stvar rasprave partija o tome ko će biti predsednik. U ovom slučaju građani su rekli koga oni žele za predsednika, to je izborna volja građana, i o tome više nema šta da se raspravlja, bukvalno tako. Ja kao građanin bio bih uvređen da sad neko menja moju izbornu odluku, i ne samo moju, nego većine građana koji su izabrali recimo gospodina Tadića, a mogli su da izaberu nekog drugog ili trećeg, ali to je naša volja, to je nešto što mora da se poštuje bar sledeće tri-četiri godine. To su elementarna pravila demokratije, to se ne sme kršiti.
B92: Zašto uopšte politička klasa, partije i njihovi čelnici sve vreme poručuju – Nama nisu važna kadrovska rešenja? Ona su važna, građani su glasali za partije da bi dobili druga kadrovska rešenja, ili da bi ostala ista kadrovska rešenja. Dakle, zašto nam poručuju nešto što se kosi sa zdravim razumom? Pa zato smo i izašli na izbore, da glasamo za kadrovska rešenja.
Nikolić: Pa dobro, to je PR. Oni hoće da nam kažu – Nama nije važno kako ćemo mi, gde ćemo mi da se smestimo, i čime ćemo da rukovodimo, i koliko ćemo para da uzmemo i tako dalje, jer eto tako to treba reći građanima. Mislim, svakom pametnom građaninu je konačno jasno da političari ne učestvuju iz razloga dobrote i altruizma u politici, nego da i oni od toga nešto uzmu, dobiju, da budu na televiziji, da budu u medijima, da imaju moć da nešto urade sa životima svoje porodice, svojih prijatelja. I to je u redu, tako je svuda u svetu, to mora da se prihvati kao činjenica života, možda vam se ne dopada, ali je to činjenica života. Međutim, građani od njih ipak više očekuju, da rešavaju njihove probleme, zato ih oni biraju, a ne da se neko tamo nafatira na vlasti, ili da se neko pojavljuje svaki dan na televiziji, ili da neko bude značajan za svoje selo, svoj grad. Greška je političara što misle da mogu na ovaj način da manipulišu građanima, da ih spinuju, kako oni kažu, da građani poveruju da su ovi zaista samo apsolutno altruističke i moralne ličnosti, koje neće ništa za sebe i svoju partiju da urade, a da u isto vreme nam tako zorno pokazuju da im je šesti princip, ili ko će na koju poziciju, najvažniji. Svih ovih pet principa, izgleda, treba zaboraviti, a taj šesti je sad to oko čega se oni kolju, i to onda jeste najvažniji princip, ko će koju poziciju da zauzme. Za mene je to, što bi se reklo, glupost političara. Možda koristim malo teže reči, ali recimo da sam i ja jedan od tih malo iznerviranih građana koji vidi zemlju u velikim problemima i vidi političku klasu kako se nosi oko sitnih svojih liderskih, partijskih interesa, i da me to malo nervira, moram da kažem. Znači, radi se o glupoj političkoj klasi koja ne ume ni da sakrije svoju samoživost, svoj egoizam, svoju taštinu, nego, evo, preko tog šestog principa to izlazi na videlo, i njihova nesposobnost da naprave vladu očito proizilazi samo iz tog principa, a ne iz onih prethodnih pet, do kojih je građanima faktički stalo.
B92: Da li možemo o ovome da razgovaramo iz principijelne pozicije? Da li tu ima demagogije? Da li je demagogija – DS ima najviše glasova, najveći procenat, i on treba da da mandatara? Ili je demagogija ona druga priča – Koštunica je taj, odnosno zemlja će ući u nestabilnost ako Đelić bude mandatar, biće manjinska vlada i ostalo? Da li možemo da govorimo o tome? I na koji način to razumete? Šta je tu racionalno?
Nikolić: Da, u principu je to tačno da partija koja dobije najviše glasova ima pravo da bira svoje pozicije, ona će sigurno birati te najznačajnije pozicije, a tu spada i premijerska, ali ne mora to da bude i u konkretnom slučaju. Može da se desi, biće prihvatljivo čak i ako DS da premijersku poziciju gospodinu Koštunici, ako misli da to treba da uradi, a da onda sebi uzme druga jača ministarstva, znači da ga okruži kao premijera sa četiri-pet vrlo jakih ministarstava i da on onda bude premijer, ali da DS kontroliše ove. Znači, taj balans snaga se može uspostaviti u vladi na različite načine, ali pri tome se uvek moraju poštovati izborni rezultati, izborna volja građana koja je dala toliko i toliko procenata glasova DS-u, toliko i toliko DSS-NS koaliciji, toliko i toliko G17, i svi oni moraju da dobiju ili bi trebalo da dobiju onoliko koliko su im građani dali na izborima, ni manje ni više. E sad, ta ravnoteža može na različite načine da se ostvari u vladi, pa čak i na taj način da recimo DS ne dobije mesto premijera, iako ja mislim da bi Đelić, baš zbog toga što je ekonomista, što je čovek koji zna kako funkcioniše savremeni kapitalizam, što je bio prisutan u tranzicijama u drugim zemljama, ima ta iskustva, bio verovatno bolji premijer nego gospodin Koštunica. Ali, ako iz nekih drugih razloga, eto pomenuta je stabilnost, ne znam šta to znači, ali recimo da to prihvatimo, to može da bude gospodin Koštunica i to bude prihvaćeno od DS-a, onda je očito da će sva druga važna ministarstva pripasti DS-u, to je ta ravnoteža. Tad se ne može očekivati da će Jočić biti onda i ministar policije, gospodin Velja Ilić ministar za kapitalne investicije, i gospodin Dinkić ministar za finansije. Šta onda ostaje Demokratskoj stranci, koja je ipak dobila mnogo više glasova od njih?
B92: Ali, to su baš nekako želje koje promaljaju iz tog dela.
Nikolić: Pa jeste. Tu vidite da oni imaju prevelike oči, što kažu ljudi, previše hoće, a nema tu supstance, nemaju na čemu da grade te ambicije, znači nisu realistični. Ono što je nužno ovde jeste jedna doza realizma, uz principijelno poštovanje odluke koju su građani doneli na biračkim mestima. Znači, izborna volja građana ne sme u tim kombinacijama da se prekraja.
B92: I Vaše kolege analitičari se spore o tome ko treba da bude premijer, ko je na kojoj poziciji. Ali, da li su u pravu oni koji kažu – DSS nije osvojio dovoljno glasova da bi insistirao na tome da dobije mesto predsednika vlade, ili to u konkretnoj političkoj situaciji ne mora da ima veze, kao što ste rekli?
Nikolić: Da vam kažem, meni je svejedno ko će biti premijer, iako sam rekao da mislim da bi Đelić bio bolji, jer ekonomija je kod nas vrlo značajna, mi živimo u jednoj siromašnoj zemlji, velika je nezaposlenost, nizak je životni standard. Građani traže od političke klase pre svega da se bavi privredom, zapošljavanjem, dizanjem životnog standarda, ali ako se politička klasa dogovori na neki drugi način, uz to da poštuje tu na izborima ostvarene rezultate i stvori jednu uravnoteženu vladu, a to znači i stabilnu vladu za jedan period, ja se slažem sa svakim izborom koji oni naprave. Međutim, treba to uraditi što pre, i treba da ta vlada zaista radi timski i u interesu građana, a ne u interesu lidera i njihovih stranaka, što se ovog časa svima nama, građanima, koji gledamo te svađe sa strane, čini.
B92: A da li DS, iz perspektive nekog ko posmatra sa strane, ako prihvati, na primer, Koštunicu kao premijera, zapravo gubi? Da li ponovo čini ustupak? Stalno se spočitava DS-u da ne čini ustupak za Ustav, pa je onda prihvatio da nema i predsedničkih i parlamentarnih izbora zajedno, pa sad ako prihvati posle svega i Koštunicu, da će to biti novi ustupak. Da li je to...
Nikolić: Možda hoće, možda neće, zavisi ko će onda držati druga važna ministarstva. Ona može to što daje premijersku poziciju da iskompenzira na taj način što će uzeti ta jača ministarstva. Znači, ne vidim to kao što neki drugi novinari ili analitičari kažu da je to samoubistvo DS-a. Štaviše, ja sam video u ispitivanju javnog mnjenja, ali ne samo to, nego kroz izborne rezultate, da je DS zbog svoje popustljivosti i manje svađalačkog nastupa u stvari dobijala od strane birača, jer birači to onda vide kao stranku koja je više konstruktivna i više brine o njihovim interesima, nego što brine o liderskim, partijskim interesima. Znači, to može biti čak i na neki način nagrađeno. Prosto, politika je jedna sfera gde su različite opcije uvek moguće, ne postoje crno-bele relacije, ne postoji samo jedno rešenje, i što bi rekao Mao: „Mačka se može odrati na više od deset načina."
B92: Hajde da govorimo o 11. načinu. Da li možemo uopšte da odgovorimo na to pitanje?, Vi dajete mogućnost i prostora za dogovore, ali postoji i ona druga mogućnost. Da li smo bliže tom dogovoru ili novim izborima?
Nikolić: Pravo da Vam kažem, ne znam. Ovog časa ima mnogo neformalnih kontakata, ima mnogo i formalnih kontakata, ima probnih balona, ima svega i svačega, bukvalno je gungula, mnogoglasje, neki se deru, neki se šale, neki su pijani, neki se čak i biju, neki se štipaju ispod stola, to je trenutno naša politička scena. U svemu tome snaći se teško da ćemo moći, osim kad vidimo konačne rezultate. Ja sam uveren da će ipak doći do stvaranja nove vlade, jer nikome nije u interesu ni od partija takozvanog demokratskog bloka, pa čak evo da kažemo ni radikalima ni SPS-u nije u interesu da se ponovo ide na izbore. Prvo, partije su se prilično iscrpele, one ne mogu da akumuliraju tu energiju i taj entuzijazam za ponovne izbore, neke od njih neće moći da dobiju one pare koje su dobile iz različitih izvora za ponovne izbore, i na kraju opet će se naći u istoj poziciji. Znači, i da se dese izbori, ja evo mogu kao onaj koji se bavi ispitivanjem javnog mnjenja gotovo da predvidim koliko će ko da dobije, možda mogu da pogrešim za par procenata gore-dole, ali opet će se naći u istoj poziciji. Opet će DS, DSS, NS i G17 biti u situaciji da jedino oni mogu da naprave vladajuću koaliciju, da naprave novu vladu, ali ovaj put na nešto lošijim izbornim rezultatima. Gde ste bili? Nigde. Šta ste radili? Ništa. Trošili ste naš novac, nas građana, na nove izbore, zato što niste sposobni da nađete kompromis i da napravite tu vladu. Sve zajedno mi građani ćemo vas kazniti tako što ćemo vam dati mnogo manje glasova i mnogo će manje građana izaći na izbore. Znači, čemu to služi? Ničemu.
B92: Koliko su bili u pravu analitičari koji su prognozirali pre nego što je Ahtisari izašao sa svojim planom, pre nego što je počela završna runda pregovora o Kosovu? Koliko su pregovori o Kosovu zapravo uticali, a u stvari nisu, na formiranje nove vlade? Bilo je to zasedanje skupštine, pregovarački tim je dobio podršku...
Nikolić: Pa to se sve dešava u senci Kosova. U jednom periodu je bilo to da je DSS pokušavao da navodno utera DS u rov za Kosovo, i to je bila ta svrha te platforme. Pokazalo se da je DS isto toliko patriotska, ili kako god hoćete da razumete, kao i DSS. Znači, sad su svi u rovu, drže se za vrat, radikale drži DSS za vrat, DSS drži DS za vrat, i sad se svi drže u tom rovu. Van rova imate, hajde da kažem, u suprotnom rovu imate Albance, koji sede, puše i čekaju pozitivnu odluku. I imate svetsku zajednicu, pre svega SAD, Evropsku uniju, Rusiju, Kinu, koja će doneti neku odluku koja će ovde prilično da utiče na političke relacije. Evo, ovog časa može se samo predvideti da će to uglavnom biti volja najmoćnijih zemalja sveta, znači mi faktički nemamo šta mnogo, ili ne možemo nešto mnogo tu da učinimo. Po mom mišljenju, evo prvo sam pokušao na fini način, pa onda na sve otvorenije načine da kažem da naša jedina opcija je da, ako će to Kosovo već da nam bude oduzeto, da bar tražimo ozbiljne ekonomske i integracione kompenzacije, jedno, ekonomske, dakle direktno novac od Amerike, a drugo, od Evropske unije, znači da uđemo na jednu bržu traku, da možda uđemo 2009. zajedno sa Hrvatima. I to je jedina opcija koja nama stoji, jedino što mi možemo u celom tom procesu pregovaranja da dobijemo, a ne samo da izgubimo Kosovo, što je najverovatniji ishod.
B92: A da li možete kao analitičar da nam objasnite čemu služi naš zahtev da se pregovori nastave, u ovom trenutku?
Nikolić: Pa ja mislim da je to samo bacanje prašine u oči. Ja mislim da, nažalost, ova naša politička elita nema, hajde da budem sad sasvim ovako i brutalan i prost, nema ni dovoljno muda, ni dovoljno pameti. Prosto, radi se o tome da izgleda da nekome više odgovara da na kraju, posle svega što se desilo, evo i Vi i vaši slušaoci zapamtićete ove moje reči, kaže – Eto, oduzelo nam... Niste valjda hteli da idemo u rat za Kosovo? I mi ćemo svi reći – Naravno da nismo hteli da idemo u rat. Ali, ja ću biti jedan od onih koji će reći – Pa znate šta? Mogli ste nešto i da dobijete za to. A oni bi radije da im se to oduzme, nego da ih radikali koliko sutra optuže – Prodali ste Kosovo. I eto, zbog te rečenice ’Prodali ste Kosovo’ oni beže u ugao gde se ništa ne može dobiti, gde se samo može izgubiti. I ja sam uveren da će Kosovo biti izgubljeno, a da mi ništa nećemo dobiti, jer naša politička klasa nema ni muda ni pameti, muda da kaže radikalima – Vi kušujte, jer vi ste izgubili zajedno s Miloševićem Kosovom, jer ste vi izgubili 90 posto, ako hoćemo baš sasvim precizno, mi smo izgubili onaj ostatak, u redu je, a mi ćemo se potruditi da nešto dobijemo. I ako dobijemo ekonomsku kompenzaciju, ako brže uđemo u Evropsku uniju, ceo narod Srbije će time nešto dobiti. Ta naša politička klasa nema muda da to uradi prema radikalima, da uđe u takav jedan diskurs sa radikalima i da im kaže tačno kako stvari stoje, a nema ni pameti da shvati da je za naš narod, za građane Srbije mnogo važnije kako se sada živi, kako će se živeti u sledećih pet, deset godina, nego ta činjenica da ćemo izgubiti nešto što je već izgubljeno, faktički već izgubljeno, i to ga je izgubio Milošević i radikalska vlada onoliko koliko je učestvovala u Miloševićevoj vladi.
B92: Hvala Vam što ste bili gost „Kažiprsta".
