Izvor: Blic, 26.Feb.2010, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Egipatski sveštenici jeli "džank fud"
Hrana koju su jeli egipatski sveštenici, više je ličila na hranu koju danas nazivamo džank fudom, nego na plodove bogova, kažu američki istraživači. Zbog toga je tvrde oni, više garantovala preranu smrt, nego večni život, prenosi Telegraf.
Ukusne i obilne đakonije koje su egipatski sveštenici sa svojim porodicama prinosili bogovima kao žrtvu, bili su prepuni zasićenih masti koje su odgovorne za zakrčavanje arterija i bolesti srca, navodi se dalje u istraživanju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Do ovog otkrića naučnici su došli prevodeći hijeroglifske zapise, sa zidova hrama i na osnovu pregleda mumificiranih ostataka sveštenika koji imaju tragove oštećenja arterija i srca, a neki od njih i aterosklerozu. Raskošna jela od govedine, divljači, hleba, voća, povrća, zatim, kolači, pivo i vino su prinošeni bogovima tri puta na dan. Nakon što bi završili obred prinošenja žrtve, sveštenici su tu hranu nosili kući i jeli je sa svojim porodicama, da se ne bi bacila.
Profesorka Rozali Dejvid koja radi na katedri za nauku i istraživanje na univerzitetu u Mančesteru i koja je vodila čitavo istraživanje, ovom prilikom je rekla:
"Ovo je samo još jedan dokaz da prejedanje, koje za posledicu ima zakrčenje arterija, bolesti srca i mnoge druge tegobe, nije problem modernog doba, već datira iz starih vremena".
Egipatski sveštenici su jeli određenu vrstu hleba koja se pravila od mleka, masti i jaja, koji je bio prava kalorijska bomba, dok su kolači pravljeni isključivo od svinjske masti i ulja. Konzumiranje soli je bilo veoma visoko, pogotovo zato što je veoma često korišćena za čuvanje hrane, kako bi se sprečilo kvarenje. Što se alkohola tiče, poznato je da on podiže nivo triglicerida, a egipatski sveštenici su ga pili minimum tri puta dnevno.
Sve ovo navodi da je njihova ishrana bila upadljivo drugačija od pretežno vegeterijanske ishrane, koja je bila tipična za obične Egipćane.
Mumificirani ostaci sveštenika jasno pokazuju visok nivo kalcifikacije na zidovima arterija, što upućuje na jasne znake ateroskleroze. Koautor istraživanja, profesor Toni Hagerti specijalista za bolesti srca sa univerziteta za Medicinu u Mančesteru je rekao:
''Ovde vidimo nepogrešiv dokaz, koji pokazuje da je ateroskleroza bolest starih vremena, koju može da izazove nepravilna ishrana, a da je epidemija ove bolesti koja je zahvatila 20. vek, samo ponavljanje istorije", kaže on.
.jpg)
