Izvor: B92, 23.Jun.2023, 08:46

EXPO i Srbija: Kakvu će izložbu Beograd organizovati 2027. godine

Najpoznatija EXPO manifestacija je Svetska izložba, koja se održava na svakih pet godina i prethodni domaćin bio je Dubai, a Beograd će ugostiti Specijalizovanu izložbu, koja za cilj ima da "odgovori na precizno definisan izazov koji preti čovečanstvu".

Beograd će tokom 2027. godine, makar na kratko, biti svetska prestonica obrazovanja, kulture i inovacija, jer će se predstavnici desetina zemalja naći u srpskoj prestonici zbog Ekspo (Expo) izložbe.

Srbija će >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << organizovati Specijalizovanu izložbu (Specialised EXPO) pošto je na Generalnoj skupštini Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) u Parizu Beograd pobedio u konkurenciji španske Malage, američke Minesote, tajlandskog Puketa i argentinskog Bariločea, objavljeno je na sajtu biroa.

Najpoznatija manifestacija ove međunarodne organizacije je Svetska izložba (World Expo), koja je prethodni put 2021. godine organizovana u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a postoje i Hortikulturne izložbe, posvećene održivom razvoju, kao i umetničke izložbe Trijenale sa stalnim mestom održavanja u italijanskom Milanu.

Domaćinstvo Specijalizovane izložbe Srbiji bi moglo da donese "brojne koristi", smatra Patris Balester, stručnjak sa Univerziteta u Tuluzu, koji više od 15 godina izučava Ekspo manifestacije.

"Doprinosi turizmu, brendu i prikazu zemlje, na polju urbanizma uglavnom zemlje tim povodom izgrade potpuno nove delove gradova, parkove i nove sajamske kapacitete", opisuje on za BBC na srpskom.

Tradicija duga više od 170 godina pokrenuta je u britanskoj prestonici Londonu 1851. godine, navodi se na sajtu Međunarodnog biroa za izložbe (BIE), čije je sedište u Parizu.

Princ Albert, suprug tadašnje britanske kraljice Viktorije, predvodio je organizaciju "Velike izložbe industrijskog rada svih nacija" u Kristalnoj palati londonskog Hajd parka, čija je glavna tema bio tehnološki napredak sveta tog doba.

Od prve izložbe, ove manifestacije imale su ulogu "remobilizacije ljudi i ekonomske snage zemalja i indikatora nove faze globalizacije za industrijalce i trgovce", kaže Patris Balester.

Balester kao primer navodi izložbu u Parizu, koja je održana četiri godine kasnije, čija je posledica bilo potpisivanje Francusko-britanske povelje 1860. godine, koja je poznata i pod nazivom Povelja Kobden-Ševalije.

"To se desilo posle Svetske izložbe u Parizu, koju je posetila i tadašnja britanska kraljica Viktorija", kaže francuski stručnjak.

Na obrazovnom i kulturnom nivou, dodaje on, izložba je služila kao "sinteza najvećih umetničkih tokova, a ponekad i onih u nastajanju".

"Primer je umetnički pravac art deko, koji je nastao u Čikagu 1893. godine", pojašnjava.

Balester ističe i inovatorsku dimenziju izložbe.

"Tako su na izložbama u Parizu i Londonu predstavljani izumi poput balona koji leti uz pomoć toplog vazduha, novih materijala ili liftova koji su se kasnije koristili za nebodere", opisuje Francuz.

Odluku o temama izložbi donose i predlažu organizatori.

Ali, napominje francuski stručnjak, "više od 20 godina u centru interesovanja je održivi razvoj".

"Postoje tri glavna aspekta koji se ne menjaju: masovno obrazovanje, pedagoški pristup obrazovanju kroz nacionalne paviljone i naučna otkrića uz planiranje novih projekata, iako je poslednji aspekt prethodnih godina pomalo izašao iz mode", dodaje.

Srbija je u sva četiri kruga imala najveći broj glasova, a u poslednjem krugu jedini protivkandidat je bila Španija, opisano je na sajtu BIE.

Beograd je podneo kandidaturu u januaru 2022. godine, navodi se na zvaničnom sajtu izložbe.

Dobijanje statusa domaćina nosi i određene obaveze, poput izgradnje kompleksa u kojima će izložbe biti održane.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će se "graditi novi grad", kao i da će budući nacionalni stadion u Surčinu biti jedan od važnih objekata za održavanje manifestacije.

"Ukupan ekonomski efekat biće oko 1,1 milijarda evra. Hotelijerstvo, ugostiteljstvo - bukvalno će sve da procveta", tvrdi Vučić, a prenosi Radio televizija Srbije (RTS).

Prethodna Svetska izložba u Dubaiju počela je u oktobru 2021. godine, iako je prvobitno planirano da bude otvorena istog meseca 2020, ali je pandemija korona virusa uticala na odlaganje.

Za arhitektu Mladena Nastasijevića iz biroa A3, koji je projektovao Srpski paviljon na ovom događaju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, posao je počeo znatno ranije.

Bio je to "ozbiljan izazov" i projekat koji je zahtevao pet godina rada, priča on za BBC na srpskom.

"Verujem da svakom arhitektonskom birou na svetu znači da radi jedan ovakav projekat, koji bismo uvek ponovo radili - to vam je kao da igrate za reprezentaciju", opisuje iskustvo Nastasijević.

Mesto na kojem je EXPO održan bilo je smešteno u pustinji, a ovaj arhitekta ga opisuje kao "impozantnu lokaciju veličine jednog manjeg grada".

Tamo je "svaka država predstavljala njenu naciju u kulturnom i ekonomskom smislu, kao i tendencije budućeg tehnološkog razvoja kroz sam objekat paviljona i sadržaje u njemu", dodaje on.

Dok je njegov arhitektonski biro srpskoj delegaciji doneo projekat objekta u kojem je zemlja predstavljena u Dubaiju, koristi su osetili i on i njegove kolege.

"Projekat nam je doneo nova iskustva, poput projektovanja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i pustinjskom terenu", kaže arhitekta.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...

Radio 021: EXPO i Srbija: Kakvu će izložbu Beograd organizovati 2027. godine