Izvor: Politika, 04.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EVROPEJCI I RUSOPEJCI
Najjači lek za ublažavanje novogodišnjeg mamurluka stigao je s njujorške berze: barel nafte dogurao je do sto američkih dolara. Objašnjenja su različita, ali, svakako, sumorna: sukobi u svetu, pad dolara, najava duge zime u severnoj hemisferi... Taj Njujork bliži je čitaocu nego što on misli da jeste, ili je, barem, bliži njegovom džepu nego što veruje da jeste, a jednom smo već naučili lekciju s naslovom "Ako treba, ješćemo i korijenje." Bilo je to u vreme sankcija, mada su se čuli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i optimističkiji tonovi o preživljavanju. Tako je general Života Panić tvrdio da nam je dosta parče hleba i komad jagnjetine... U redu, ali šta da radimo s naftom i gasom.
Ne bih potezao ove dve izjave (ona o korenju pripada Branku Kostiću, predsedniku kako-li-se-zvaše državna tvorevina Srba i Crnogoraca) da nije opet u najavi ideja da se zbog Kosova samoizolujemo od dobrog dela sveta i da nije aktuelna priča o "istočnom prolazu" u kojoj se trenutno iščitava poglavlje o prodaji NIS-a ruskom "Gaspromu."
Šira javnost o ovom potonjem malo zna, osim da su se ministri u vladi posvađali. Mlađan Dinkić je ponudu ruskog monopoliste oko preuzimanja većinskog dela srpskog monopoliste, na osnovu prvog papira u pregovorima, ocenio kao ponižavajuću, ali je, čini mi se, ostao usamljen u Vladi Srbije, jer pregovori se nastavljaju.
Množi se, kao i uvek kad nema relevantnih informacija, uverenje da ćemo NIS i tržište koje NIS pokriva, prodati za šaku suvih šljiva, a najglasniji su oni kojima relevantne informacije i nisu potrebne jer su ih odavno zamenili ideološkim obrascem.
U krajnjoj konsekvenci izvode zaključak da NIS poklanjamo Rusima zbog podrške oko statusa Kosova. Po njima, to istovremeno znači da će srpska politika okrenuti leđa evropskim integracijama, da ćemo ostati zarobljeni u naručju "velikog medveda" a da će Kosovo i s "Gaspromovom" akvizicijom biti nezavisno.
S druge strane, javlja se argumentacija po kojoj tesno vezivanje za globalnog naftnog giganta znači obezbeđivanje energetske sigurnosti, što je briga celog sveta, mada niko ne gaji iluziju da će nam Rusi prodavati naftu ispod cene na njujorškoj berzi.
Pregovori oko ove strateške transakcije još su u toku, ali svaki je povod u nas dobar da se podelimo na Evropejce i rusopejce, da se oko toga zavadimo, pa i zakrvimo ako treba, pa malo ko, kao da je ljudima pao mrak na oči, traga za šansom da se Srbija unapredi igrom na dve karte, što je politika kojoj su skloni i oni koji su mnogo jači i stabilniji nego što smo mi jaki i utemeljeni.
Kao prvo, nema oštre granice, ni ekonomske ni političke, između Evrope i Rusije. Preko čitavog niza ekonomskih, političkih i bezbednosnih aranžmana Rusija je više u Evropi, nego što smo mi u ovom trenutku i što ćemo biti, ako bude trezvenosti, nakon potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Uniji, predviđenog za 28. januar.
S druge strane, neprirodan je i neodrživ geopolitički položaj Srbije kao ostrva u evropskom moru oko nas, mora koje zapljuskuje obale Srbije, gle čuda, sa severnoistočne strane, one koja je geografski bliža Rusiji nego što smo mi.
Kad bi bilo više racionalnosti domaća javnost i politička elita usaglasili bi se oko novog načertanija koje bi ovo što sada izgleda kao slabost iskoristilo kao prednost i ukinuli oštre podele oko "zapada" i "istoka" jer je to najbolji način za "kontrolu štete" koja neminovno nastaje na kraju izgubljenih ratova, a kosovski je jedan od tih.
glavni urednik nedeljnika "Vreme"
[objavljeno: ]
