Izvor: Politika, 24.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU sprema misiju, ne čeka kompromis
Evropska unija završava pripreme za slanje svoje misije na Kosovo i Metohiju bez obzira što status pokrajine još nije rešen i što i neke članice Unije upozoravaju da neće dozvoliti da se Srbiji nametne rešenje koje joj ne odgovara. U dokumentu Tima za planiranje misije na Kosovu (EUPT), koji je Briselu podnet u septembru i do koga je došla "Politika", navodi se da su te pripreme ušle u završnu fazu i da se već biraju šefovi misije. Ta misija, koja bi delovala u sklopu zajedničke Evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bezbednosne i odbrambene politike (ESDP), imala bi više od 1800 pripadnika, pre svega policajaca, ali i sudija, tužilaca, upravnika zatvora i carinika, početni mandat bi joj trajao dve godine, a godišnje bi koštala 150 miliona evra. Deo troškova za nabavku opreme od 52 miliona evra već je odobren, a iz izveštaja je jasno da Tim za planiranje računa da će biti primenjen plan Martija Ahtisarija, jer se pominje "prelazni period" od 120 dana od donošenja odluke o statusu do početka njene primene, isti period koji je za prenošenje ovlašćenja sa Unmika na novu misiju predvideo i bivši posrednik. "Ne sme biti operativnih procepa između Unmika i misije ESDP, a EU treba da bude spremna da usvoji mudre odluke kako bi to garantovala", savetuje se u ovom izveštaju i dodaje da je ključno da se "neformalno pokrene proces stvaranja misije".
Takvim zaključkom kosovski tim za planiranje podriva kredibilitet posrednika EU u "trojci" Volfganga Išingera i šalje poruku liderima kosovskih Albanaca da i ne treba pregovarati, jer će Ahtisarijev plan biti primenjen na ovaj ili onaj način. Zbog sličnih poruka iz Vašingtona, Beograd je već nekoliko puta oštro reagovao.
Za izbor i upućivanje u pokrajinu 1824 pripadnika misije biće potrebno osam meseci, procenjuju stručnjaci EUPT koji na Kosovu rade od maja prošle godine i na čijem je čelu Kasper Klinge.
Ipak, navodi se da je "neizvesno kako će se završiti proces utvrđivanja statusa".
Takođe je neizvesno kako će Evropska unija naći pravnu osnovu za slanje misije na Kosovo i Metohiju ako u Savetu bezbednosti UN ne bude usvojena nova rezolucija kojom bi to bilo omogućeno. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, pod čijom je nadležnošću delom i planiranje ove misije, nedavno je u Evropskom parlamentu rekao da bi 27 zemalja Unije trebalo da budu spremne da odobre slanje i bez rezolucije. "Politika" je već pisala da bi sumnjiva pravna osnova za to mogla da bude pronađena u pozivu koji bi generalni sekretar UN Ban Ki Mun poslao Evropskoj uniji, ali je jasno da bi takva odluka bila daleko od svih normi međunarodnog prava.
U izveštaju EUPT do kojeg je došla "Politika", jasno piše da bi misija EU imala mandat da održava bezbednost, a prema Rezoluciji 1244, aneks 2, tačka 4, "međunarodno bezbednosno prisustvo sa značajnim učešćem Organizacije severnoatlantskog ugovora (NATO) mora da bude razmešteno pod jedinstvenom komandom i kontrolom, sa zadatkom da uspostavi bezbedno okruženje za sve ljude Kosova i da olakša siguran povratak svih raseljenih i izbeglica".
Ni jednom rečju se ne pominje neko drugačije bezbednosno prisustvo, ali prema poslednjim informacijama iz diplomatskih krugova, Sjedinjene Američke Države – koje žele da EU pošalje svoju misiju – smatraju da bi osnova mogla da se nađe u tački 10 Rezolucije 1244.
U njoj se navodi da Savet bezbednosti ovlašćuje generalnog sekretara da, uz pomoć "relevantnih međunarodnih organizacija uspostavi međunarodno civilno prisustvo". Ako bi se pod "relevantnim organizacijama" sada podrazumevala EU i ako bi Ban Ki Mun zaista pozvao Brisel da pošalje svoje policajce u pokrajinu, problem bi bio drugi deo rečenice iz tačke 10 u kojem jasno piše da je zadatak civilne misije da uspostavi "suštinsku autonomiju" za Kosovo.
Osim nove rezolucije, jedina druga legalna mogućnost za dolazak misije EU bio bi poziv Beograda, ali jasno je da do toga može doći samo ako se ispuni osnovni zahtev Srbije i rešenjem statusa očuva njen teritorijalni integritet. U svakom drugom slučaju, misija EU praktično bi bila okupator na teritoriji Srbije, što bi ozbiljno narušilo odnose tog evropskog saveza sa Beogradom.
Kako bi se u Evropskoj uniji obezbedila podrška slanju misije i bez rezolucije Saveta bezbednosti, neke diplomate i političari tvrde da će uskoro na Kosovu nastati "bezbednosni vakuum" ako Albanci proglase nezavisnost. Tu nezavisnost mogle bi da priznaju neke zemlje, ali većina ne bi i te države bi povukle svoje vojnike iz Kfora, čime bi nastala opasna situacija, objašnjava se. Taj "vakuum" treba da popune snage EU i taj argument trebalo bi da posluži neodlučnim članicama Unije da podrže slanje misije, čak i ako nisu spremne da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost. Tako bi nezavisnost Kosmeta bila "progurana na mala vrata", jer bi EU kao celina prihvatila odgovornost za jednostrane poteze.
Pri tom, u izveštaju se ostavlja mogućnost i da misija bude veća: "Zbog nepredvidljivosti kosovske situacije i zbog potrebe da se osigura fleksibilan pristup, zadatak misije i njena veličina biće menjani po potrebi, kako odluči Savet EU". Za sada je planirano da misija ima 1824 pripadnika iz zemalja EU i 1139 "lokalaca", meštana Kosmeta. U izveštaju se navodi da je već u toku izbor 22 "viša pripadnika misije".
-----------------------------------------------------------
Širi se islamski terorizam
Kosovo se suočava sa pojavom islamskog ekstremizma koji se širi učenjem i novcem nevladinih organizacija, pa postoji potreba da se identifikuju procedure kako bi se izbeglo stvaranje utočišta za teroriste, navodi se u delu izveštaja EUPT posvećenom policijskom i tužilačkom radu. "Tužioci sada odbijaju da preuzimaju slučajeve terorizma iz straha za sopstvenu bezbednost", objašnjava se.
[objavljeno: ]
