Izvor: RTS, 12.Dec.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU odobrila 200 milijardi evra
Evropska unija odobrila 200 milijardi evra za sprečavanje posledica teške ekonomske krize koja se iz SAD proširila i na Evropu. Članice Unije popustile zahtevima da se hitno primene mere za sprečavanje daljeg urušavanja ekonomskog rasta.
Lideri Evropske unije spremni su da podrže oko 200 milijardi evra vredan plan za pomoć privredi, kao i plan o klimatskim promenama prilagođen sadašnjoj finansijskoj krizi, tako da ne predstavlja preveliki teret za industriju i siromašnije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zemlje Unije, navodi se u nacrtu završnog teksta Samita EU.
Nacrt teksta obavezuje blok 27 zemalja članica EU, da do 2020. godine ostvari cilj smanjenja emisije ugljen-dioksida za 20 odsto, uprkos ustupcima za industriju i neke članice, preneo je Rojters.
Plan, takođe, uključuje dodatnih 30 milijardi evra sredstava od Evropske investicione banke, namenjenih za pomoć industriji u realizaciji projekata u sektoru "zelene energije" u narednih nekoliko godina.
Šefovi država i vlada Evropske unije odobrili su u Briselu plan Evropske komisije o izdvajanju 200 milijardi evra za sprečavanje posledica teške ekonomske krize koja se iz SAD proširila i na Evropu.
Prema izvorima zasedanja, vođe EU prihvatile su da finansijska podrška bude u visini od 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda EU.
Radi se, zapravo, o planu utvrđivanja zajedničkih smernica za sve članice Unije, koje će potom sprovođenje plana prilagoditi sopstvenim potrebama.
Iz budžeta EU biće izdvojeno 30 milijardi evra, a 170 milijardi evra će sopstvenim sredstvima, uključujući smanjenje poreza na dodatu vrednost, članice Unije uložiti u oporavak privrede i stabilizaciju umnogome blokiranih finansijsko-bankarskih transakcija i kreditiranja naročito srednjih i malih preduzeća i potrošnje.
Nemačka se dosad protivila tome da se planom predvidi i povećanje budžetskog deficita i veće smanjenje poreza na dodatu vrednost, na čemu su posebno insistirale Velika Britanija i Francuska.
Vlada u Berlinu je posle dugogodišnjih strukturnih reformi i socijalnih mera "stezanja kaiša" povratila budžetsku ravnotežu i nije bila spremna ni na plan sa "zajedničkom blagajnom" EU, niti za probijanje budžetskih rashoda, uz pad poreskih prihoda.
Kompromis je konačno nađen jer su ostale članice Unije donekle popustile u zahtevima da se, bez obzira, na privremeno popuštanje budžetsko-finansijskih stega, hitno primene mere za sprečavanje daljeg urušavanja ekonomskog rasta.
Pomoć istočnoevropskim zemljama
Evropska komisija je predloženim planom dopustila da se "privremeno", u cilju sređivanja finansijskih tokova, sprečavanja pada ekonomskog rasta i pretnje socijalnim nemirima, dopusti i "probijanje" inače veoma strogih ograničenja za budžetski deficit, javni dug i nivo inflacije, posebno za zemlje u zoni evra.
Donesena je i odluka da se zemljama koje zapadnu u teže finansijske teškoće, kao što je bio slučaj s Mađarskom, a vidljivo su pogođene i neke druge istočnoevropske zemlje, moguća podrška iz budžeta EU poveća pojedinačno sa 12,5 na 25 milijardi evra.
Naporima za stabilizaciju je doprinela i Evropska centralna banka prepolovivši praktično u kratkom roku referentnu kamatnu stopu.
Pad potrošnje u Evropi je izazvao i vidljivo smanjivanje inflacije, a Evropska centralna banka, koja je veoma odlučna u borbi protiv inflacije, smanjila je osnovne kamate, čime je dala svoj doprinosi jeftinoći kapitala i investicijama.
