Izvor: RTS, 18.Jun.2009, 21:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU o regulaciji finansijskog sistema

Lideri Evropske unije usvajaju u Briselu važne odluke o regulisanju finansijskog sistema, kao ključnom koraku za rešavanje ekonomske krize. Najavljeno odobravanje bitnih ustupaka Irskoj da bi se mogao usvojiti Ugovor iz Lisabona o preustrojstvu institucija i delotvornijem sistemu odlučivanja u Uniji.

Šefovi država ili vlada Evropske unije će danas i sutra u Briselu usvojiti važne odluke o regulisanju finansijskog sistema, kao ključnom koraku za rešavanje ekonomske krize, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a odobriće i bitne ustupke Irskoj da bi se mogao usvojiti Ugovor iz Lisabona o preustrojstvu institucija i delotvornijem sistemu odlučivanja u EU.

Evropski lideri su saglasni da je nužno učiniti sve da se dosadašnja odobrena ogromna budžetska sredstva od preko 400 milijardi evra potpuno ugrade u obnovu bankarskog sistema i "realne" proizvodne ekonomije, s tim da se ne ide u dalje budžetsko prezaduživanje i podsticanje rasta potrošnjom.

Ključni stav je, a na to je u pismu liderima EU ukazao i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, da sve mere budu u cilju očuvanja radnih mesta i oporavka privrednog rasta.

Jer nezaposlenost u EU i dalje raste, inflacija je na nuli, a proizvodnja još opada.

Velika "jabuka razdora" je stav većine da treba ujednačiti poreske sisteme i stope, ali to odbijaju neke zemlje, poput Velike Britanije, koja tvrdi da bi to pogodilo London kao veliko svetsko finansijsko središte.

Ugovor iz Lisabona, o čemu bi ponovo na referendumu trebalo da se izjasne Irci, bi omogućio i da u redove Unije budu primljene nove članice.

Čeka se izjašnjavanje Irske

Irci bi trebalo da se što pre izjasne na referendumu, i to pre nego što bi možda zapretila opasnost da u Velikoj Britaniji padne laburistička vlada i na vlast, na šta sve upućuje, dođu konzervativci koji bi osporili usvajanje Ugovora iz Lisabona.

Problem je što češki predsednik Vaclav Klaus nije potpisao odluku parlamenta o ratifikaciji Ugovora iz Lisabona, a Klausu bliski "evropskeptični" senatori traže da se Ustavni sud Češke izjasni o tome da li je taj temeljni akt EU suprotan odredbama češkog ustava.

Ustupci za Irsku se odnose na prava na vojnu neutralnost, zabranu pobačaja, poseban poreski režim, punu zaposlenost kao cilj u EU, kao i jemstvo da će Irska u budućoj smanjenoj Evropskoj komisiji zadržati pravo na jednog svog komesara.

Šefovi država ili vlada moraju da se izjasne i o sastavu buduće Evropske komisije, pri čemu vodeće članice Unije podržavaju ponovnu kandidaturu sadašnjeg predsednika Komisije Žoze Manuela Baroza.

Stranačke grupacije socijalista, liberala i "zelenih" u Evropskom parlamentu su istakle kandidaturu bivšeg belgijskog premijera Gija Verhofstata, zamerajući Barozu da je bio najpre previše blizak politici američkog predsednika Džordža Buša, a potom i da je dugo vodio neoliberalnu politiku i sporo reagovao na izbijanje finansijske i ekonomske krize.

Važne teme susreta su i napori da se ostali partneri u svetu privole da pristanu na smanjenje zagađivanja prirodne sredine industrijskim i drugim štetnim gasovima, što izaziva pogubne klimatske poremećaje.

Pred evropske vođe se kao tema nametnulo i pitanje masovne ilegalne imigracije, naročito na jugu Evrope.

Spoljnopolitičke teme u žiži zasedanja lidera EU su partnerstvo s istočnim susedima, kritičan razvoj u Avganistanu i Pakistanu, kriza na Bliskom istoku, pitanje nuklearnog naoružavanja Irana i zaoštravajuća unutrašnjepolitička situacija u toj zemlji.

Nastavak na RTS...