Izvor: RTS, 08.Maj.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Kraćim radnim vremenom protiv otpuštanja
Očuvanje postojećih radnih mesta putem privremenog skraćenja radnog vremena jedna od preporuka kojima su se lideri EU dogovorili sa predstavnicima poslodavaca i sindikata na samitu o zapošljavanju u Pragu.
Lideri Evropske unije su na samitu o zapošljavanju u Pragu preporučili firmama da razmotre mogućnost skraćenja radnog vremena, što bi trebalo da smanji talas otpuštanja za vreme ekonomske krize.
Evropska unija je na samitu u Pragu sklopila tzv. Istočno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << partnerstvo sa šest bivših sovjetskih republika, koje će u naredne četiri godine dobiti 600 miliona evra pomoći za reforme i približavanja evropskim standardima i saradnju sa EU.
Projekat, koji su osmislile i razradile Poljska i Švedska, treba postepeno preko pomoći u raznim oblastima da približi Azerbejdžan, Jermeniju, Gruziju, Moldaviju, Ukrajinu i Belorusiju EU i da im da status povlašćenih partnera, ali bez obećanja punopravnog članstva kakvo su dobile zemlje zapadnog Balkana.
Očuvanje postojećih radnih mesta putem privremenog skraćenja radnog vremena je jedna od šest preporuka o kojima se Unija dogovorila sa predstavnicima poslodavaca i sindikata.
Skraćenje radnog vremena, ipak, ne znači da radnici neće dolaziti na posao. Tokom jednog ili dva radna dana u sedmici mogli bi da budu posvećeni dodatnom obrazovanju ili kursevima za prekvalifikaciju, koje bi plaćala država.
Procenjeno je da bi u celoj EU takav sistem mogao da sačuva milion radnih mesta.
Broj nezaposlenih u 27 država Unije, u martu je povećan za 626.000, na 20,15 miliona, što čini čak 8,3 procenata radne snage.
Očekuje se da pre kraja sadašnje ekonomske krize taj brojh poraste na 26,5 miliona, odnosno 10,9 odsto radno sposobnog stanovništva.
Češki premijer Mirek Topolanek upozorio učesnike samita da ne treba računati na to da će države otvarati neophodna radna mesta, ali da bi mogle da olakšaju situaciju preduzetnicima i malim privrednicima, koji su glavni poslodavci u EU.
"Ovu krizu vidimo kao krizu koja će izmeniti strukturu tržišta. Moramo da povećamo mobilnost radnika, ne samo među državama, nego i među profesijama". navodi Topolanek.
Zajedno protiv nezposlenosti
Češko predsedništvo EU i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo upozorili su da na tržištu rada ne bi smelo da bude nikakvih barijera i da države ne bi trebalo da donose nekakve zaštitne mere. Baroso je rekao da se Unija zajednički mora suprotstaviti nezposlenosti, jer nema ekonomskog oporavka na temeljima socijalnog kolapsa.
"Svet posle krize neće biti isti. Biće gubitnika i pobednika. Veliko je pitanje šta ćemo mi biti, jer života će biti i posle krize", rekao je Baroso.
Neki učesnici skupa su kritikovali odluke Nemačke i Austrije da zadrže ograničenja za zaopošljavanje stanovnika većine "novih" članica, koje su u EU stupile 2004. ili 2007. godine.
Istraživanje Evropske komisije je, međutim pokazalo da je slobodno kretanje radne snage povoljnost za privredu EU, jer u vreme ekonomske krize može da zadovolji različite potrebe tržišta radne snage i doprinese smanjenju nezaposlenosti.
Među preporukama usvojenim na današnjem samitu su i ona o potrebi bolje koordinacije između ekonomske politike, politike zapošljavanja i socijalne politike, poštovanja pravila jedinstvenog tržišta EU i izbegavanje protekcionizma, kao i sistematsko praćenje i ocenjivanje efekta preduzetih koraka.
Preporučeno je takođe da se na osnovu planiranog oživljavanje privrede pripremi tržište rada za buduće potrebe, kao i da se poboljša klima za poslovanje i investije, kao put za otvaranje novih radnih mesta. Instrument za to je, pre svega, smanjenje troškova rada, ne računajući plate, ograničenje administracije, smanjnje nepotrebne regulative i povećanje prilagodljivosti tržišta rada.
Preporučeno je da se pruži pomoć marginalnim grupama na tržištu rada, investira u poboljšanje kvalifikacije i osposobljavanje za poslove potrebne na tržištu rada, usmeravanje na aktivnu politiku zapošljavanja, prekvalifikacije, kombinaciju obrazovanja i prakse i jačanje efikasnosti javnih službi za zapošljavanje.
