Izvor: SrbijaDanas.com, 05.Jun.2023, 14:14

EPOHALNI IZUM SRPSKE OPOZICIJE: Lepo vešanje, bez nasilja

Sudeći po poslednjem protestu, neki smatraju da je prikladnije da se predsednik Srbije, za kojeg je glasalo 2.200.000 građana, obesi...

Na prvom protestu opozicije održanom po parolom „Srbija protiv nasilja“, nakon dva masakra u kojima je oko 40 porodica zavijeno u crno, jedan od govornika, poznati novinar, pozvao je mladu Srbadiju da uzme puške. I u crno zavije još nekoliko hiljada porodica.

Uključujući i porodicu predsednika države. Za kojeg je predložio >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << odsecanje glave. Mada, sudeći po poslednjem protestu, neki smatraju da je prikladnije da se predsednik Srbije, za kojeg je glasalo 2.200.000 građana, obesi.

Onda je drugi ljubitelj ljudskih prava Jovo Bakić, profesor univerziteta, zapretio da će članove SNS  juriti po ulicama.

Ni po jada što će bežati po ulicama, već će, preti profesor univerziteta, plivati po Savi i Dunavu. Ko zna dobro da pliva. Ko ne zna, ploviće. Kao nesrećni mladić iz Splita Matej Periš. Ili kao Srbi sa Kozare, iz Bosanske krajine, sa Banije i Korduna, iz Slavonije....Koji su desetak dana nakon udarca malja ili kame u logoru Jasenovac mirno plovili pored beogradskih kejova.

Nakon ovih i sličnih verbalnih ispada, opozicioni lideri se trude da umire javnost i dokažu da njihovi protesti nisu nasilni. Pa kao dečiji hor Leontine Vukmanović ponavljaju: nećemo nasilje. Nećemo dijalog. Nećemo ni izbore. Hoćemo samo vlast.

Blokiranje ulica, posebno mosta Gazela, na međunarodnom auto-putu, je nasilje. Ugrožavanje slobode kretanja. Ne može pravo Marinike Tepić, Sime Spasića, niti bilo kog drugog, da na ulicama iskažu svoj politički protest biti iznad prava građana da se slobodno kreću tim ulicama.

I parola „Sve mora da stane“ je svojevrsno nasilje. Kad u jednom društvu namećete da se nešto mora, a nije zakonom propisano, to je ultimatum. Pretnja. Kao i kad blokirate sedište predsednika države. Ne šalje se dobra poruka ni kad kao ekskluzivnog govornika na skupu protiv nasilja najavite Dragana Bjelogrlića, poznatog po tome što, pred kamerama i dvadeset ljudi, u hotelu, po glavi svog starijeg kolege, režisera prvog srpskog filma o Jasenovcu,  mlati pesnicama kao po vreći za udaranje.

Nasilje je i kad vlasti postavite zahteve, za koje znate da su neprihvatljivi,  i date joj ultimatum da ih ispuni za sedam dana. Pod ultimatumom nema dijaloga. Nasilje je i kad od okupljenih građana tražite da predsedniku države skandiraju „gotov je“.

Isto se od istih skandiralo i Slobodanu Miloševiću. I Milošević je stvarno bio gotov. „Patriote“ Đinđić, Batić i društvo su ga na najveći srpski nacionalni praznik Vidovdan prodale Zapadu za pet miliona dolara (nikada nije utvrđeno gde su završile te pare, izvesno je jedino da nisu završile u budžetu Republike Srbije), nakon čega je odveden u Haški tribunal i tamo ubijen. 

Zamalo je bila gotova i Srbija. Ekonomski je opustošena. Zatvorene su stotine fabrika. Izvršena je pljačkaška privatizacija. Više od 450.000 radnika je izbačeno na ulicu. Predsednici i drugi visoki zvaničnici Srbije, Srpske i RSK, kao i vojni i policijski generali koji su komandovali odbranom SR Jugoslavije od agresije NATO su izručeni Haškom tribunalu.

Treba li da podsećam da je ubrzo posle Miloševića bio gotov i Đinđić?

Opozicija ima pravo da protestvuje. Čak i da pokušava da pučem preuzme vlast. Ne bi to u Srbiji bilo prvi put. I pučevi i ubistva vladara su nam tradicija. Većinu njih, od Karađorđa do Miloševića i Đinđića, smo roknuli. A posle ih uz gusle opevali. Ali bogohulno je za pokušaj državnog udara koristiti šok koji ju Srbiju preplavio nakon masovnog ubistva dece.

Legitimno je i pravo opozicije da ruši Aleksandra Vučića. Ali nacionalno odgovorna opozicija bi vodila računa da rušeći predsednika države ne ruši i državu. A sad je, s obzirom na situaciju u kojoj se Srbija nalazi (Kosovo, rat u Ukrajini, odbijanje sankcija Rusiji...)  baš to u pitanju.

Nastavak na SrbijaDanas.com...