Izvor: Politika, 28.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ELIZABET PAUNOVIĆ
Možda se mnogi od čitalaca koji su rođeni posle 1962. i ne sećaju da je te godine osvanulo tiho proleće. I možda se i oni, a i mnogi drugi, rođeni i ranije nikada nisu zapitali zašto toga proleća ptice nisu pevale. Te, sada već, za ekološku misao prelomne godine, osvanula je i knjiga Rejčel Karson "Tiho proleće". Uzbunivši mnoge duhove, prodrmavši mnoge hemijske koncerne, izazvavši dileme oko moguće cenzure, ta je knjiga kamen međaš u načinu razmišljanja o posledicama ljudske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << delatnosti na našu planetu i živi svet na njoj. I ne samo što je objavljivanje knjige rezultiralo zabranom upotrebe di-di-tija, do tada najefikasnijeg i najupotrebljavanijeg insekticida, već je čovečanstvo prvi put počelo da razmišlja o globalnim posledicama svojih delatnosti, o tome da svaka humana delatnost ostavlja posledice po prirodu, ljudsko zdravlje i samu našu rodnu planetu u celini.
Danas je čovečanstvo suočeno sa velikim izazovima, mnogo većim od zabrane di-di-tija, jer rešenja za probleme sa kojima smo danas suočeni, kao sa globalnim posledicama ljudskih aktivnosti, zahtevaju mnogo složenije promene u ponašanju. I izazovi su mnogo veći, jer danas postoji opasnost da zbog nekih drugih aktivnosti, ptice više nigde na planeti Zemlji ne pevaju, jer ih više neće ni biti, ali ne samo njih, već i celokupnog živog sveta, pa ni čoveka. Budući da je ova tema danas nezaobilazna činjenica i da dilema nema, verovatno je većini poznato da su globalne klimatske promene, koje su takođe nepobitna činjenica, izazvane ispuštanjem u atmosferu nekih gasova koji nastaju na prvom mestu kao posledica procesa sagorevanja i koji se nazivaju "gasovi staklene bašte". Naime, da parafraziram Vilijema Slezinžera da ljudi utiču na ceo sistem planete zemlje tako što proizvode bio-geohemijske uticaje koji nikada ranije nisu postojali. Pošto priroda poseduje svoje sopstvene puteve održavanja celog sistema u ravnoteži, ljudske aktivnosti su proizvele neravnotežu i među sistemima, pa i u celini. Na prvom mestu ugljendioksid, ali i metan, azotni oksidi, hlor-fluorokarboni i troposferski ozon, izazivaju specifične hemijske reakcije u prirodnom sastavu atmosfere ove naše, za živi svet gostoljubive planete, menjaju sastav atmosfere i čine planetu Zemlju manje gostoljubivom. Poznato je da je zajednički efekat globalno zagrevanje, koje, pak, dalje uzrokuje globalne klimatske promene, koje imaju za posledicu negativne efekte na celu planetu i njene sastavne delove, znači litosferu, hidrosferu, biosferu i atmosferu. Kako je i čovek deo biosfere, možda je za skeptike među nama negativno delovanje na ljudsko zdravlje ipak argument koji će biti preloman da se ljudske aktivnosti mnogo ozbiljnije ograniče i modifikuju. Možda treba mnogo jasnije i glasnije kazati da motorni saobraćaj (automobili, autobusi) predstavlja jedan od najvećih izvora ugljen-dioksida, ali i svako sagorevanje fosilnih goriva bilo gde (ugalj u "smederevcu" ali i najvećim termoelektranama na ugalj, nafta u naftaricama ali i u svim termoelektranama na mazut i naftu). I, kada je sve jasno, ostaje samo jednostavno pitanje: kako dalje i postoji li rešenje?
Rezultati koje je do sada dala primena Kjoto protokola, koji pokušava da ekonomskim mehanizmima smanji emitovanje ovih gasova u atmosferi, nisu zadovoljavajući. Svedoci smo ovih dana da se u Davosu, na skupu najeminentnijih ekonomista sveta raspravlja o ovim temama. Svi mi, u svakodnevnom ponašanju, dok gledamo u vestima slike o posledicama cunamija, umiranja od gladi zbog suše u Africi, povećanog broja umiranja na ulicama evropskih metropola, pa i Beograd usled tropskih letnjih vrućina, treba da budemo mudri i u našem svakodnevnom ponašanju, privatno, ali i na poslu, primenimo indijansku mudrost sedme generacije. Naime, poglavice Iroki konfederacije indijanskih plemena, sve odluke su donosili tako, da su uzimali u obzir posledice svojih odluka, po sedmu generaciju koja će doći.
Lekar
[objavljeno: ]
