Izvor: Vesti-online.com, 20.Jul.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Džukele i anđeli

Bog je sebi uzeo još jednog anđela, malu Tijanu. Bog bira najlepše, najčistije, mučenike, spasava ih ovozemaljskih muka, vadi ih iz pakla gde su dospeli ne svojom voljom, stavlja ih uz svoje skute, tamo gde je večni život.

Milan Jovanović

Neću da pomišljam gde će oni koji su malu Tijanu poslali u smrt.

Jedne zime, dok je pucao cerić, Beogradom fijukala mećava kao iz Kočićevih priča, gledao sam sa autobuskog stajališta kako podgojeni i nadmeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << (tadašnji) ministar energetike, bivši Slobin kadar, plovi u crnoj limuzini sa prezrivim izrazom na licu.

Napolju je bio Sibir, a u ministrovom autu havajska klima, muzika i ljubazan osmeh plaćenog vozača.

Ko j..e narod i decu, gospodo ministri, draži je vama litar prokletog benzina za besna kola kojim terorišete ulicama, nego srce deteta od osam godina, koje je tek trebalo da živi.

Gospodine direktore Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, Momčilo Babiću, gde nestade Vaš vajni integritet, odakle Vam obraz da roditeljima teško obolele dece, zatočnicima ovozemaljskog pakla, kažete da pravilnik nije problem, da je to očas posla, ali da, avaj, u budžetu nema para?

A, za šta onda ima para, Babiću i Dejanovićka? Za fotelje za vaša debela dupeta? Za svitu dupelizaca i čankoliza, za nepismene pres službe, za dečicu vaših prijatelja i partijskih lešinara, za poslanike koji taman lepo odremaju u Skupštini pošto su se naždrali i napili negde u nekoj kafančini o trošku i tih nesrećnika koji se očajnički bore da im deca žive?

Kažite nama, običnim smrtnicima, koji do vaših visina nismo doprli, jer nam se to gadilo, kako je to biti đubre o državnom trošku?

Da li ste se takvi rodili, ili vas je sistem iznedrio, iz vas isisao svaku ljudskost, probudio glad za vlašću koja pare znači, pa vam je svaki dragoceni sat koji život znači beznačajan kao šofer koji je tu da vas doveze i odveze?

Zabole me što vam pakao ne gine, taj ste put izabrali, ali odakle vam pravo, o vi gnjide ljudske, da budete gospodari života i smrti, da procenite da "para nema" i da ima leka, samo ako ima veka?

Zašto gđa Dejanović, socijalistička perjanica, i g. Babić, vrli direktor ustanove koja mu je, avaj, dopala jer se nije dokopao fotelje pomenute Slavice, ne sazovu novinare, iznenada, iznebuha, da Vučić i Ivica ne stignu da reaguju, i saopšte:

- Ukoliko ne dobijemo tri miliona evra godišnje da izlečimo našu decu, našu budućnost, dajemo ostavke, a za to će biti krivi taj, taj i taj!

Umesto toga, iz Vlade je stiglo "iskreno žaljenje zbog nenadoknadivog gubitka s kojim saoseća cela Srbija".

Krokodilske suze teku niz beogradsku Nemanjinu ulicu, u njima se dave siromašni, nemoćni i bolesni, ali plove džipovi, iz kojih stoku narodnu s visine gledaju bahati, siti i napiti.

A očajnim roditeljima što prte kroz bezdušne smetove vlasti, dok viču: "Ideš li, rode?", priviđa se slabašni glas koji kaže: "Idem, idem..."

Dok se ne okrenu iza sebe i, kao kod Kočića, hroničara naših nesreća, vide kako "vetar već razvejava sneg sa tela, zvižde vetrovi, zvižde i urliču, a polumrtva se usta ljube i izdišu u slatkoj smrti - "

Neka vam, vlastodršci naši, Svevišnji da lakšu kaznu nego onu kojom bi vam ti nesrećni ljudi sudili.

Nastavak na Vesti-online.com...