Izvor: Blic, 20.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džekson se kiti srpskim ordenjem
Džekson se kiti srpskim ordenjem
Pojavljivanje Majkla Džeksona pred kalifornijskim sudom zbog pedofilije nije izazvalo pažnju samo njegovih fanova. Ekscentrični pevač pred sudom se pojavio okićen sa dva ordena. Jedan je britanski, a drugi srpski.
Na reveru Džeksonovog sakoa nalazio se britanski orden dodeljivan za herojstva u Prvom svetskom ratu nazvan po britanskim kraljevskim transportnim jedinicama, a ustanovljen je u znak sećanja na pobedu nad Napoleonom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kod Vaterloa. Drugi koji je nosio na lenti oko vrata je srpski orden belog orla, koji je takođe dodeljivan za herojstva u Prvom svetskom ratu. Oba ordena su verovatno kupljena na nekoj od aukcija i, prema procenama stručnjaka, plaćeni su po nekoliko stotina dolara.
Modni kritičari svetskih televizija, kao što je Džejson Hal, čude se razlozima zbog kojih je Džekson stavio srpski i britanski orden.
- Ne razumem zbog čega bi neko nosio tuđe ordenje - zapitao se Hal.
- Majkl Džekson je običan magarac koji u svom bolesnom umu misli da mu orden belog orla lepo stoji i sutra će da okači nešto drugo iz istog razloga - izjavio je za 'Blic' heraldičar Dragomir Acović, član Krunskog saveta. Acović je inače i član više međunarodnih akademija za ordenje.
Orden belog orla ustanovio je kralj Milan Prvi Obrenović 1883. godine.
- Takav orden može da se nabavi na tržištu i pretpostavljam da ga je on negde kupio. On nosi orden III stepena, a među kolekcionarima njegova cena je oko 500 evra - kaže Acović.
Orden belog orla, podseća Dragomir Acović, ustanovio je kralj Milan 1883. godine kao najviši orden za zasluge u Kraljevini Srbiji. Posle toga, orden je nastavio da se dodeljuje i kad je došlo do smene dinastija na srpskom prestolu 1903. i na čelo Srbije došla dinastija Karađorđević. Kralj Petar I Karađorđević nastavlja da dodeljuje orden belog orla, ali on više nije najviši u državi. Najviši orden postaje Karađorđeva zvezda.
Orden belog orla dodeljuje se u pet stupnjeva, za izuzetne zasluge za državu, za diplomatiju, za privredu i kulturu.
Od Prvog svetskog rata ustanovljen je orden belog orla sa mačevima za izuzetnu hrabrost na bojnom polju. To je orden za ratne zasluge sa dva ukrštena mača između kraljevske krune i glave orla. Majkl Džekson je nosio taj stepen ordena, odnosno orden koji dodeljivan herojima u Prvom svetskom ratu.
Orden dodeljuje Kruna. U skorašnje vreme, posthumno, orden belog orla dobili su članovi Krunskog saveta Borislav Pekić, Borislav Mihajlović Mihiz, Miodrag-Mića Popović i Branko Popović. U poslednjih desetak godina, po rečima Acovića, orden je dobio Endru Berti, starešina Malteškog viteškog reda. Živi nosioci ordena još su prestolonaslednik Aleksandar i njegova tri sina koje je on odlikovao kad su dostigli punoletstvo. Svetlana Palić Orden belog orla
Kralj Milan I ustanovio je orden belog orla 23. januara 1883, istovremeno kada i orden Svetog Save. Srbija je proglašena kraljevinom 22. februara (po gregorijanskom kalendaru 5. marta) 1882. godine.
Po stupanju na presto 1903, kralj Petar I nastavlja da dodeljuje orden belog orla, ali su inicijali osnivača uklonjeni sa reversa medaljona i zamenjeni godinom proglašenja kraljevine (1882), zbog čega je istovremeno datum proglasa kraljevine uklonjen sa reversa plavih traka koje se spuštaju od krune.
Orden za ratne zasluge, sa ukrštenim mačevima između kraljevske krune i glave orla, uveden je 1915. godine i dodeljivan je za veliku hrabrost na bojnom polju i za posebne zasluge tokom ratnih akcija. Orden je imao u pet stepena i bio je dodeljivan srpskim građanima i stranim državljanima za zasluge u miru ili ratu, ili za posebne zasluge prema Kruni, državi i naciji.
Orden dodeljuje Kruna. Skorašnje dodele uključuju pređašnjeg velikog magistra Suverenog reda Malteških vitezova, fra Anđela de Mojana da Kolonja, kao i posthumne dodele I stepena trojici članova Krunskog saveta (Borislavu Pekiću, Miodragu-Mići Popoviću i Borislavu Mihailoviću Mihizu).
Ordenske insignije su se prvo izrađivale u Beču, dok su se posle izbijanja Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata izrađivale u Parizu i u Le Loklu (Švajcarska).
