Izvor: RTS, 09.Jun.2009, 22:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džamija sa minaretom i krstom
U golijskom selu Kazanci, na neobeleženoj granici između Republike Srpske i Crne Gore, odolevaju ostaci neobične džamije sa minaretom od 15 metara u čijem podnožju je, od tesanog kamena sa prednje strane, uzidan krst.
Neobeležena granica između, nekada Bosne i Hercegovine, a sada Republike Srpske i Crne Gore, nalazi se u mestu Kazanci. Gornji Kazanci pripadaju opštini Nikšić, a Donji opštini Gacko. Tragovi turske vladavine još uvek su vidljivi u ovom kraju, ali objekat >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koji je oduvek posebno privlačio pažnju je džamija Osman-paše Kazanca.
I pored izuzetne istorijske vrednosti, džamija u Kazancima nikad nije bila predmet nekih većih istraživanja pa taj spomenik uglavnom živi u zapisima istoričara i pričama meštana.
Džamiju je sredinom 17. veka izgradio turski velikodostojnik Osman-paša Kazanac, za koga istoričari tvrde da nije bio "silni Turčin" već hrišćanin, od bratstva Papović iz Golije.
Istorijat tog bratstva opisan je u knjizi "Tragom svojih predaka" iz 2000. godine čiji je autor pokojni Vladimir Papović. Knjiga je nastala na osnovu sećanja starijih meštana tog kraja i priča koje se i danas prenose s kolena na koleno.
Prema predanjima, Papovići su se na područje Golije doselili negde oko 1606. godine. Njihov predstavnik bio je knez Pavle Papović, koji je, prema predanju, imao četiri sina. Najmlađi od njih Jakov (negde se može naći ime Sava), bio je zadužen "da čuva jarad".
Jednoga dana, ispod planine Đeda, Jakova je prevario san, a vuci mu pojeli svu jarad. Pošto nije smeo da se vrati kući, odlutao je ka Gacku gde su ga presreli Turci janjičari i poveli sa sobom u Carigrad, pa prekrstili u Osmana Pašića.
Jakov, međutim, nikada nije zaboravio svoje poreklo i jednoga dana, kada je za uspehe postignute u borbi kod grada Kazanja od sultana dobio zvanje paše, đogata (konja) i mogućnost da bira gde će da se nastani, izabrao je rodnu Hercegovinu.
Kada je stigao, piše Vladimir Papović u knjizi, paša je poručio knezu Pavlu Papoviću, svome ocu, da mu spremi konak u svojoj kući. Niko od ukućana ga nije prepoznao, a on ih je ispitivao o dečaku koji je pre mnogo godina nestao. Na kraju im je priznao da je on taj dečak i potvrdio to belegom na ruci, ispričavši sve o sudbini koja ga je snašla.
Nastanio se za stalno u Kazancima, a svoju kulu je sagradio malo podalje od očeve, blizu izvora vode.
Paša je džamiju sagradio nasred naselja, u najlepšem i najplodnijem delu Kazanaca, a u njenom sastavu su bili mekteb, medresa, šadrvan, konak, štale za konje i malo muslimansko naselje.
Za dušu svoje majke, Osman-paša Kazanac je u rodnom selu u isto vreme sagradio i crkvu, posvećenu Svetom Arhangelu Mihailu, kojeg Papovići slave kao krsnu slavu. Zbog ovog poteza je bio klevetan i pritiskan od strane turskih vlasti. Da bi se iskupio, izgradio je još tri manje džamije u Hercegovini.
Iako je crkva sagrađena u blizini džamije, one se ne mogu "videti".
Prema predanju, Kazance je napao Bajo Pivljanin i tom prilikom zapalio i srušio džamiju i muslimanske objekte u njenoj okolini.
Džamija nikada nije obnavljana, a meštani je smatraju spomenikom jednog vremena.
.jpg)
