Izvor: Studnel.com, 03.Jan.2016, 18:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dž. R. R. Tolkin − otac moderne epske fantastike

Obožavaoci u svim delovima sveta danas uveliko slave rođendan oca moderne epske fantastike. Dž. R. R. Tolkin bio je profesor anglosaksonskog i engleskog jezika i književnosti na Oksfordskom univerzitetu. Bio je cenjeni leksikograf i stručnjak za anglosaksonski i staronordijski jezik i član udruženja pisaca The Inklings. Rođen je u Blumfontejnu u današnjoj Južnoafričkoj Republici, mada je živeo u Engleskoj od svoje treće godine. Ostao je rano bez >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << oca, a majka ga je učila botanici i osnovama latinskog jezika. Već od četvrte godine znao je da čita, a ubrzo i da vrlo dobro piše. Pohađao je Školu kralja Edvarda, Akademiju kralja Filipa i studirao je na Egzeter koledžu u Oksfordu. Kada je ostao i bez majke, brigu o njemu preuzima otac Frensis Morgan iz Birmingemskog oratorijuma, gde upoznaje svoju prvu ljubav Edit Brat, koja će kasnije poslužiti kao model za Lutijenu.
Rat je dosta uticao na njegovo stvaralaštvo, kojim je bežao od okrutne stvarnosti 20. veka. Posle oporavka od rovovske groznice, tokom Prvog svetskog rata, Tolkin piše seriju bajki, zasnovanih na proučavanju mitologije i folklora, koje naziva Knjiga izgubljenih priča (The Book of Lost Tales). Nikada nije očekivao da će njegove priče postati popularne. Na nagovor bivšeg studenta, izdao je knjigu koju je napisao za svoju decu pod naslovom Hobit (The Hobbit) 1937. godine. Iako namenjena deci, postala je popularna i kod odrasle publike. Sve je rezultiralo njegovim najpoznatijim delom, koje će postati trotomni roman Gospodar prstenova (The Lord of the Rings), izdat u periodu 1954-1955. Tolkinu je trebalo skoro deset godina da napiše svoju sagu, a tokom tih godina je imao podršku prijatelja iz The Inklings, posebno K. S. Luisa, autora poznate serije knjiga o zemlji Narniji.

Foto: www.tolkiengateway.net
Tolkin je stvorio čak petnaest veštačkih jezika, od kojih su napoznatija dva vilovnjačka iz Gospodara prstenova: kvenija i sindarin. Uz ogromno poznavanje anglosaksonskog i drevnog norveškog jezika, Tolkin je govorio ili razumeo dosta evropskih jezika, od velškog i gelskog do romanskih (francuski, španski i italijanski), germanskih (rani oblici nemačkog i holandskog kao što je stari saksonski) i baltičkih i slovenskih (kao što su litvanski i ruski, a sa razumevanjem je čitao i srpski).
Želeo je da knjige budu u potpunosti na vilenjačkom jeziku.
Izmišljanje jezika je zapravo temelj. Priče se pišu da bi se stvorio svijet za jezik, a ne obratno. Po meni, prvo dolazi ime pa onda priča. Ali, naravno, „Gospodar prstenova" je editovan tako da je ostalo taman onoliko jezika, koliko moji čitaoci mogu to da podnesu – rekao je Tolkin u intervjuu za The New York Times.
Džon Ronald Ruel Tolkin je nastavio da se bavi svetom Srednje Zemlje sve to smrti 1973. godine u Oksfordu. Mada, najverniji fanovi znaju i to.
Izvori: nytimes.com, prolog.rs, imdb.com.

dzon ronald ruel tolkinna danasnji danhobitgospodar prstenovabiografija

Nastavak na Studnel.com...