Izvor: Politika, 28.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvoglavi bodljikavi đavo
Australija je dom mnogih neobičnih životinja, a jedna od najčudnijih jeste bodljikavi gušter, poznat po nekoliko imena: planinski đavo, moloh ili bodljikavi đavo. Onima koji ga vide na fotografijama, u krupnom planu, moloh izgleda zastrašujuće: telo mu je potpuno prekriveno kupastim bodljama, a na vratu ima lažnu glavu – izraslinu nalik pravoj glavi, koju će "podmetnuti" grabljivcu kako bi se izbavio kad se nađe u opasnosti. Sposoban je čak i da se "naduva" kao balon, ne bi li izgledao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veći i opasniji. Međutim, "dvoglavog" bodljikavog đavola ne treba se plašiti: to je samo gušter, čiji najkrupniji primerci nisu duži od dvadesetak centimetara, zajedno s repom.
Moloh jeste opasan, ali samo za mrave, koje jede u velikim količinama. Jednostavno stane kraj staze kojom mravi prolaze, munjevito ispruži svoj dug i lepljiv jezik, ulovi mrava, proguta ga, pa opet iz početka. Jede ih jednog po jednog, a za minut proguta i do pedesetak. Za svaki obrok pojede od 1.000 do 3.000 ovih insekata. Toliko je dobro prilagođen okolini da njegove žrtve nisu ni svesne da je opasnost u blizini. Čak se i zoolozima koji su proučavali ovog neobičnog reptila dešavalo da gledaju u moloha a da ga ne vide. Telo mu je boje pustinjskog peska, a boja kože se menja zavisno od toga da li je životinja u hladu ili na suncu.
Pošto živi usred pustinje, gde nema vode, a kiša ponekad mesecima ne pada, planinski đavo ima sopstveni "vodovod": na njegovim leđima, između bodlji, urezani su plitki kanalčići koji vode pravo do njegovih usta. Moloh tako iskoristi svaku kap kiše, kapljicu rose i vodu iz oblaka magle koja dospe na njegova leđa.
Noć i najtopliji deo dana provodi skriven pod žbunom ili busenom trave, a kad ovakvih zaklona nema, ukopava se u pesak. Tokom zime i vrelih letnjih dana uglavnom se odmara. Najaktivniji je u jesenjim mesecima – martu, aprilu i maju, i u sezoni parenja, od kraja zime do prvih dana leta – od avgusta do decembra.
Između septembra i decembra, posle parenja, ženka tridesetak centimetara pod zemljom iskopa jamu i u nju položi do desetak jaja. Posle tri-četiri meseca iz njih će se izleći mladi, teški svega dva grama i dugački oko šest centimetara. Čim izađu iz svoje jame, ovi miroljubivi gušterčići instinktivno znaju kako da se sakriju od ptica grabljivica i opasnih velikih guštera. Kad se uplaše, glavu će sakriti među noge, pokazujući svoju lažnu glavicu ili će se ukočiti u mestu dok opasnost ne prođe. Prvu generaciju sopstvenih mladunaca doneće na svet tek posle trećeg rođendana, a ako izbegnu sve napade grabljivaca i opstanu u surovim pustinjskim krajevima mogu da dožive i do dvadesetak godina.
[objavljeno: ]
